Sveti Grigorije, episkop ohridski

Grigorijem čudotvorcem hvali se ne samo Neokesarija, Nego se zbog prepodobnog istoga imena slavi i sveta velika čudotvorna Lavra Pečerska. Kada se Bog pokaza divan u svetima svojim: Antoniju i Teodosiju Pečerskom, u isto vreme i prepodobnog Grigorija izabra za čudotvorstvo, i prizva ga u svoju svetu Pečersku Lavru. Pošto je prepodobni Antonije samoćovao u pećini, ovaj blaženi dođe prepodobnom Teodosiju koji je upravljao manastirom, i od njega primi monaški lik. Nauči se siromaštvu, čistoti, smirenju sa poslušanjem, i ostalim vrlinama. Naročito pak revnovaše u molitvi. I zbog mnogih podviga pre nego li zbog dugotrajnog podvizivanja on se udostoji dara čudotvorstva. Pre sviju on dobi od Boga pobedu nad đavolima. I kad bi ga izdaleka videli, oni su vikali: "O Grigorije, ti nas izgoniš molitvom svojom!" Jer Grigorije imađaše običaj da posle svakog pojanja tvori zapretne molitve. A pobeđeni vrag, ne podnoseći progonjenje koje mu se dešava od svetoga, razmišljaše kako da mu napakosti u vrlinskom životu njegovom. I pošto sam nikako ne mogaše, on potstače rđave ljude da pokradu njega koji nije imao ništa osim knjiga za molitve i čitanje.
I jedne noći privukoše se lopovi Grigorijevoj ćeliji, i krišom motrahu kada će starac otići u crkvu na jutrenje, da bi tada ušli i pokrali ga. A blaženi oseti kada oni dođoše, jer po svu noć ne spavaše, nego stojeći usred ćelije moljaše se Bogu neprestano. Tada se pomoli Bogu i za njih, govoreći: Bože, daj san slugama tvojim, koji se uzalud zamoriše ispunjujući vragu volju. - I usliša ga Bog: lopovi zaspaše, i spavahu pet dana i pet noći, sve dok ih blaženi u prisustvu mnoge bratije ne probudi, govoreći: Dokle ćete krišom motriti, da biste me pokrali? Vreme je da idete kućama svojim. - I oni ustadoše, ali ne mogahu da idu, jer toliko vreme ne behu jeli. A blaženi im postavi trpezu, i pošto ih nahrani, otpusti ih.
Za to saznade upravnik grada, i naredi da lopove podvrgnu mukama. Ču Grigorije, i veoma se ožalosti što oni zbog njega dopadoše muka. I otide upravniku grada, pokloni mu neke svoje knjige, a lopove oslobodi. Prodade i ostale svoje knjige, i novac razdade siromasima, govoreći sebi: "Da ne bi još neko dopao bede, želeći da me pokrade. Jer i Gospod reče: Prodajite što imate, i dajite milostinju; načinite sebi torbe koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se ne prazni, gde se lupež ne prikučuje, niti moljac jede (Lk. 12, 33)". A lopovi, doživevši takva čudesa, ne vratiše se više na pređašnja dela svoja, nego s pokajanjem dođoše u isti Pečerski manastir, radeći u njemu za bratiju.
Ali đavo ne napusti svoju zlu zamisao, jer ovaj blaženi Grigorije imađaše još malu bašticu, u kojoj gajaše povrće i negovaše voćke. I jednoga dana isti vrag potstače druge lopove, i oni se uvukoše u tu baštu, napuniše povrćem svoje torbe, baciše ih na rame, i kad htedoše da pođu, gle, ne mogoše se pomaći s mesta, nego tako natovareni stajahu nepomični dva dana i dve noći. - Onda počeše zapomagati: Sveti oče Grigorije, pusti nas, kajemo se za greh svoj, i više nećemo činiti ovako što.
• To zapomaganje čuše crnorisci, i dođoše, ali ne mogahu lopove pomaći sa toga mesta. Onda ih upitaše: Kad ste došli ovde?
• Lopovi odgovoriše: Evo dva dana i dve noći svojimo ovde.
• Rekoše im crnorisci: Pa mi neprestano ovde navraćamo, a vas ne videsmo. - Lopovi rekoše: I mi da smo vas videli, molili bi vas sa suzama da se zauzmete kod starca za nas, ali pošto iznemogosmo, počesmo zapomagati. Molimo vas, dakle, molite svetog čudotvorca da nas pusti. - A Grigorije dođe i reče im: Pošto ste ceo svoj život proveli kao besposličari, kradući tuđ trud, a sami niste hteli da radite, to će te od sada tu stajati bez posla sve do kraja svoga života. - A oni sa suzama moljahu starca da ih pusti, obećavajući mu da više neće činiti takve grehove.
• Starac se sažali na njih, i reče: Pustiću vas, ako ćete rukama svojim raditi, i od truda svog druge hraniti. - A lopovi zaklinjući se rekoše: Poslušaćemo te na svaki način. - I reče im Grigorije: Blagosloven Bog koji vas krepi! odsad

Izvor: Crkveni Kalendar