Sveti Grigorije (Grigentije), episkop omiritski

Spomen 19. decembar

OVAJ božanski svetilnik beše najpre đakon u gradu Mediolanu, postavljen za đakona po naročitom otkrivenju Božjem. Kasnije on i drugim gradovima i selima bejaše propovednik imena Hristova i iskorenitelj idolopokloničke zablude. Beše Grigorije sin pobožnih roditelja Agapija i Teodotije, vaspitan u pobožnosti i strahu Božjem, i, od mladosti ispunjen blagodati Gospodnje, on bi čudotvorac i iscelitelj. Gospod ga pripremaše za arhijerejski čin, o čemu ga i obaveštavaše preko otkrivenja i prozorljivih otaca. Kada Grigorije u Mediolanu ode k jednom otšelniku, ovaj mu predskaza svu njegovu budućnost, jer beše prozorljiv; on provide i sam dolazak Grigorijev k njemu, kada Grigorije beše daleko od njega trideset potrkališta, o čemu otšelnik i reče svome sluzi. A tamo življaše u gori usamljen o Bogu jedan drugi starac shimnik. Doznavši za njega, Grigorije pođe k njemu. A kad se približavaše gori na kojoj boravljaše taj starac on ugleda ognjeni stub u vazduhu, i od straha pade na zemlju. Zatim ohrabrivši se ustade i krenu da vidi kakva je to ognjena pojava. Izdaleka, to mu ličaše na plamen; ali kada se primače bliže, on ugleda otšelnika gde ide k njemu, i prišavši mu celiva ga i nazva ga Grigorijem, iako ga nikada video nije, niti znao. I provede Grigorije kod ovog velikog starca dva dana, i udostoji se divnih viđenja. U ponoći vide on ovog bogonosnog muža na molitvi: sa rukama pruženim k nebu stoji u vazduhu iznad zemlje. Grigorije se divljaše ovome prizoru. A sutradan izjutra starac prizva Grigorija k sebi, pa mu tihim n krotkim glasom reče:
"Hajde, prijatelju i brate, pričestimo se svekorisnim miomirom Božjim, jer si ti radi toga došao k meni grešnome da saznaš ono što je meni otkriveno o tebi. Dakle, ti ćeš videti grad Rim, pomolićeš se u crkvi svetog mučenika Bonifatija i Aglaide; odatle ti valja otploviti u Aleksandriju; zatim u Etiopiji propovedati reč istine, pa otići u Omiratski grad Nagran, zauzet od strane Omiritskog cara Dunaana, i u Nagranu blagovestiti apostolsko učenje; tamo ćeš, pošto izvršiš velika i slavna dela, umreti i preći u nebeska naselja pravednih. No mnoge ćeš muke doživeti od nepokornih Jevreja što žive u Omiriti, i mnoge ćeš od njeh obratiti k Bogu, jer će ti blagi Gospod biti pomoćnik, i On će te umudriti i upućivati. A tamo ćeš biti rukopoložen za arhiepiskopa od strane prepodobnjejšeg patrijarha Aleksandrijskog".
Čuvši to blaženi Grigorije stade govoriti da on nije dostojan toga što mu predskazuje starac, i zažele da još ostane kod starca. Prozorljivi muž razjasni Grigoriju i javljenje, koje vide sam Grigorije. A vide on vrhovne apostole Petra i Pavla gde staviše omofor na ramena Grigorijeva, što predznamenovaše blagodat arhijerejstva koju je imao dobiti Grigorije. Mnogo se divljaše blaženi Grigorije ovoj čudesnoj prozorljivosti starca, od koga se ne sakri ni ono što on sam vide nasamo, i reče: Slava Bogu koji tako dela u onima koji Ga ljube; neka bude volja Gospodnja!
Nakon dva dana starac otpusti Grigorija s ljubavlju ga celivavši; i Grigorije ode tužan zbog rastanka sa takvim božanstvenim mužem, goreći k njemu plamenom ljubavi, i uvek ga se sećajući. Grigorije otputova odatle najpre u Kartaginu, i dugo vreme ostade tamo, propovedajući reč Božiju i isceljujući svakojake bolesti. Zatim, po promislu Božjem, otputova u Rim i pomoli se hramu svetog mučenika Bonifatija i Aglaide. A kada dođe na grob svetog apostola Petra i sa suzama se baci na zemlju, njemu bi viđenje: vrata nebesna viđahu se otvorena i neizreciva svetlost sijaše; i gle, sveti apostol Petar, držeći ključ u desnoj ruci, izađe iz nebesnih vrata i ićaše k.njemu sa velikom slavom i blistava lica, i reče gledajući ga radosnim očima: "Čedo Grigorije, sada doćoh ovamo po milosti Gospodnjoj, a pre toga bejah sa ostalim apostolima u Nagranu, Omiritskom gradu, služeći onima koji stradaju za Gospoda našeg Isusa od Dunaana Jevrejina i ukrepljujući svakoga od njih u pobožnosti; i pomoću Gosiodnjom svi se oni protivstaviše volji zakonoprestupnog Jevrejina, i junački se boriše za pobožnost, i postradaše za istinu,

Izvor: Crkveni Kalendar