Sveti Jakov, episkop rostovski

Spomen 27. novembar

Sveti Jakov beše rodom iz Rostovske oblasti. Rano se zamonašio, i zbog svog podvižničkog života izabran i postavljen za episkopa Rostovskog pri mitropolitu Pimenu i velikom knezu Dimitriju Joanoviču Donskom. Ali on episkopom rostovskim beše malo, i napusti presto sa sledećeg razloga.
Jedna žena bi uhvaćena u grehu. Rostovski knez i bojari osudiše je na smrt. U svojoj nevolji ona pribeže k nogama rostovskog arhipastira Jakova, moleći ga da je spase od smrti. Sveti Jakov se sažali na nju, po ugledu na blagog Gospoda Hrista koji ne osudi dovedenu preda Nj bludnicu, ne predade ženu osuđenu na smrt da se izvrši smrtna kazna nad njom, nego joj odredi naročito mesto za pokajanje do kraja njenog života. Zbog ovakog postupka knez rostovski i građani razljutiše se na svetog Jakova i oteraše svog dobrog pastira sa prestola.
Udaljujući se iz grada, sveti Jakov dođe na obalu Rostovskog jezera, skide sa sebe svoju arhijerejsku mantiju, položi je na vodu, prekrsti se, stade na nju i krenu jezerom. I prešavši tako oko dva kilometra izvan grada, svetitelj izađe na obalu na onom mestu gde se sada nalazi Jakovljevski manastir.
Ovo neobično čudo zaprepasti kneza i narod. Svima bi jasno da su nepravično postupili sa svojim arhijerejem. Zato ga moliše da im oprosti grehe, i sa suzama ga preklinjahu da se vrati na svoj arhijerejski presto. Nezlobiv i krotak, svetitelj im oprosti teški greh njihov, ali odlučno odbi da se vrati na arhijerejski presto.
Kraj jezera, na samom mestu gde sveti Jakov iziđe na obalu, on podiže jednu kolibu i življaše u njoj. I počeše se poštovaoci svetoga Jakova, kojih bejaše mnogo, skupljati oko njega, da bi živeli pored njega pod njegovim duhovnim rukovodstvom. Zato on podiže kelije za bratiju, a zatim i crkvu u ime začeća svete Ane. U tom manastiru sveti Jakov skonča i dane zemaljskog života svog.
U vreme episkopovanja svetog Jakova u Rostovu pojavi se jeretik, po imenu Markijan, koji učaše da se ne treba klanjati svetim ikonama, nazivajući ih idolima. Pritom sejaše on i druge bezbožne misli. Svojom krasnorečivošću i knjiškom učenošću on privuče na sebe pažnju rostovskoga kneza, bojara i naroda. Međutim svetitelj rostovski Jakov, u prisustvu kneza i naroda, održa s jeretikom javnu prepirku, i obelodani i izobliči laž njegovog učenja, tako da jeretik sa stidom napusti Rostov.
Česne mošti svetog Jakova počivaju u manastiru njime osnovanom, koji se u čast njega kao osnivača naziva Jakovljevski.

Izvor: Crkveni Kalendar