Sveti Isak, arhiepiskop jermenski

SVETI mučenici Jovan, Saverije, Isakije i Ipatije behu episkopi u raznim gradovima zemlje Persije. A kada neznabožni ognjepoklonik Sapor, car Persijski, stade primoravati hrišćane da se klanjaju suncu i ognju, onda ovi svetitelji sokoljahu verne da budu čvrsti sledbenici Hristovi, i obraćahu ka Hristu neznabožne Persijance. Oni izobličavahu zablude ognjepoklonika ubeđujući ih da sunce i oganj nisu bogovi već samo tvorevine, sazdane radi proslavljenja Tvorca i radi služenja ljudima.
Kada glas o njihovom učenju dođe do cara Sapora, on posla vojnike i svoje velmože u one gradove gde ivi svetitelji propovedahu, i naredi da ih uhvate. Uhvaćeni, oni bez ikakvog straha predstadoše caru na sud. Car ih vrlo strogo upita: Zar vam je nepoznato da ja vodim poreklo od bogova, molim se suncu i obožavam oganj? A vi? ko ste vi što ustajete protiv mojih naređenja, unižavate sunce i nipodaštavate oganj? - Svetitelji jednoglasno ispovediše veru u Jednoga Boga. Pritom govorahu: Radi naše koristi Bog je naredio da postoje sunce i oganj. A Istiniti Bog je Jedan: On je stvorio sve i Njemu Jedinome priliči poklonjenje i slava. - Na to car povika: Koji je bog slavniji od Ormuzda ili strašniji od Arimana? I ko se može nazivati mudrim čovekom ako se ne klanja suncu?! - Episkop Saverije ponovo potvrdi u ime svih ispovedanje vere: Mi ne znamo, care, drugoga Boga osim Satvorivšeg nebo i zemlju, sunce i mesec i sve vidljivo i nevidljivo; i verujemo u Sina Njegovog, Isusa Nazarećanina.
Tada car naredi da svetitelja biju po ustima, i to tako bezdušno, da mu poispadaše zubi. - Car na to podrugljivo dobaci: Dozovi Isusa da ti metne zube! - A kada Saverije zbog toga nazva cara bezbožnikom, bičevaše ga strahovito, pa polumrtva baciše u tamnicu.
Posle toga mučitelj pozva Isakija i upita ga s pretnjom: Jesi li ti istog mišljenja sa Saverijem, te treba i tvoju krv da prolijem? - Oduševljen tvrdim primerom i ispovedanjem vere Saverija, sveti Isakije odgovori caru: Jednomislenost naša, care, jeste najviša mudrost koju ti ne postižeš. - Razdražen čvrstinom hrišćana car prećaše Isakiju da će mu odrezati jezik ako produži govoriti take reči. Zatim car pređe na optužbe persijskih maga protiv Isakija i zatraži od njega objašnjenje radi čega on podiže hramove hrišćanske. Na to Isakije odgovori: Ako bih to prestao raditi, kako bi se ime Božije slavilo i među neznabošcima?
Tada se car obrati k uglednim građanima, koji se pred tim, videći svirepost carevu, odrekoše hrišćanstva. On ih silno grđaše i prećaše im smrću ako se budu povratili hrišćanskoj veri. On se kunijaše da dok on caruje neće trpeti u svome carstvu nijednog hrišćanina. Zatim naredi otpadnicima, koji drhtahu od straha, da Isakija zaspu kamenjem. I sami velmože - veroodstupnici zasuše kamenjem svoga episkopa izvan grada.
Posle toga svi Persijanci, naročito znatni građani i načelnici, ustadoše protiv hrišćanstva. Tako Selevkijski episkop Jovan, koji tamnovaše u tamnici pri zamku Bet-Gascita, bi umrtvljen po naređenju načelnika Gadiapskog. Sveštenik pak Gulsale Isak bi zasut kamenjem. Ispovednik Saverije kroz dva dana umre u tamnici od nanesenih mu rana. Kada o tome izvestivši cara on, po zlobi svojoj, ne poverova tom izveštaju i naredi da umrlome episkopu odrube glavu i donesu mu je.
Bez obzira na veroodstupnike - velmože cara Sapora, uplašene njegovom bezdušnošću, mnogi hrišćani iz mirjana pokazaše se tvrdi u veri i po ugledu na svoje pastire čvrsto iđahu na muke za Hrista. Tako Azat, evnuh namesnika Gadiapskog, bi sa drugim hrišćanima odvučen u idolište gde Persijanci prinošahu žrtve. Ali, od detinjstva vaspitan u hrišćanskoj veri, on zajedno sa ostalim vernicima izobliči neznabošce i odbi da prinese žrtvu suncu, znajući da "neznabošci đavolima žrtvuju a ne Bogu" (1 Kor. 10, 20). Zato ih staviše na razne muke. Posle toga Azat bi udavljen rukama jednog veroodstupnika. S njim zajedno bi mučen i ubijen Sasanije. Jednom hrišćaninu, po imenu Avramu, oči biše iščupane pomoću usijanih klinaca, od čega on nakon dva dana umre u strašnim mukama, ne prestajući prizivati i