Sveti Janićije Devički

Prepodobni bogonosni , otac naš Joanikije beše rodom iz stare Duklje (ili Zete), iz Primorja. Živeo je i podvizavao se u vreme despota srpskog Đurđa Brankovića (1427-1456 g.). Njegovi roditelji nisu poznati, ali se zna da su bili Srbi i da su bili pravoslavne vere. Prepodobni je iz detinjstva voleo usamljenost i pobožnu povučenost. Stoga ostavi dom roditelja svojih, krete u istočne krajeve srpske zemlje i dođe na reku Ibar. Na mestu pustom i divljačnom, zvanom Crna Reka, on se zaustavi i u jednoj tesnoj pešteri provođaše strogi pustinjački život. U toj se pećini po predanju ranije podvizavao i Petar Koriški, srpski podvižnik iz 14. veka (slavi se 5. juna). Dolazak njegov u Crnu Reku privukao je sebi mnoge monahe, koji su se od njega učili svetom podvižničkom životu. A i mnogi je narod počeo dolaziti k njemu radi pouke i molitava njegovih. Kada se oko njega sakupi dovoljno bratstva, on na tom mestu podiže crkvu. No kada se slava njegova poče glasiti među ljudima, on odbeže u Drenicu (zapadno od Kosovske Mitrovice), i sakri se u pustu šumu Devičku. Godine je proveo sveti Joanikije tu u samoći, u ćutanju i u molitvi. Imao je velike duhovne borbe sa demonima, ali svojim molitvama, potocima suza i blagodaću Božjom pobedio je sva njihova iskušenja. Zato je od Boga dobio vlast nad njima i molitvama ih svojim izgonio. Čuvši za njegove podvige i veliku svetost, despot srpski Đurđe Branković dovede k njemu svoju bolesnu poludelu ćerku, i svetitelj je molitvama svojim isceli. Iz zahvalnosti i blagodarnosti za to despot Đurađ podiže na tom mestu crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, a zatim i čitav manastir, poznat i do danas pod imenom Devič.
Prepodobni Joanikije dožive u svojim bogougodnim podvizima do duboke starosti. Upokoji se u manastiru Deviču 2. decembra 1430. godine. Njegove svete mošti sahranjene su u grobnici u njegovom manastiru, tri lakta u dubini zemlje. Odmah po njegovom usnuću, njegove svete mošti počeše projavljivati znake i dejstva čudotvorna. Narod toga kraja, i srpski i arbanaški, stade pribegavati njegovom grobu i prositi isceljenja od raznovrsnih bolesti. A svetitelj isceljivaše sve bolesti i nemoći onih koji mu sa verom pribegavahu. Osobito isceljivaše, i do danas isceljuje, umobolne i besomučne bolesnike. Za mnogobrojna isceljenja, ljudi iz zahvalnosti darivahu grob i obitelj prepodobnoga raznim prilozima i darovima. A nasuprot njima, neprijatelji Božji, koji ratovahu protiv pravoslavnih, htedoše da umanje poštovanje svetog Joanikija čudotvorca, i pokušaše (u I i II Svetskom ratu) da razruše grobnicu prepodobnoga. Sveti čudotvorac to ne dozvoli, a nevernike stiže strašna kazna Božja.
U manastiru prepodobnog Joanikija podvizavala se skoro do u naše dane jedna čuvena i bogougodna isposnica, monahinja Efimija, bolje poznata u. kosovskom kraju pod imenom: Blažena Stojna.
•
Od najnovijih čuda prepodobnog oca našeg Joanikija navešćemo samo neka (koja ovde iznosimo po tačno proverenim podatcima koji se čuvaju u samom manastiru Deviču). Godine 1947. meseca maja, isceli se na grobu svetog Joanikija od jedne teške bolesti Krsta Dončić iz sela Binče sa Metohije. Dve godine kasnije isceli se i njegov sused Radovan Krstić iz istog sela. - Jula meseca 1957. godine prepodobni isceli Nadu Bebić iz Prištine od bolesti paralize. - 10. i 18. oktobra 1964. godine isceliše se Božana Nektarević iz Kragujevca i Dobrivoj Stević iz Čubre kod Negotina. - Desimir Milanović iz sela Mirnice kod Prokuplja beše teško bolestan od neizlečive bolesti padavice. Ali on pribeže molitvama i svetom grobu svetog Joanikija i bi potpuno isceljen 18. maja 1959. godine. Isto tako od padavice bi isceljena svetim Joanikijem i Slavica Grbić iz Prištine na drugi dan Uspenija Presvete Bogorodice, 29. avgusta 1964. godine - Hristov čudotvorac Joanikije isceli i mnoge Šiptare i muslimane. Tako on isceli Ramika Aljimeta iz sela Muževine kod Istoka (15. septembra 1955 g.) i Isinaji Kufa iz sela Dragoljevca (30. maja 1956 g.), a takođe i Ramadana Nazitraja iz sela Koša kod Kline u aprilu prošle 1972. godine. - Petković