Sveti prepodobni Joanikije, Devički Čudotvorac

Spomen 2. decembar

Prepodobni i bogonosni otac naš Joanikije, veliki čudotvorac Božji u našem narodu, rodio se u predelima Srpske Dioklitije (ili Duklje), od roditelja pobožnih i imućnih, no koje on potom prevaziđe pobožnošću i bogatstvom duhovnim. Rodio se u drugoj polovini 14. veka i živeo na zalasku slavnog Srpskog carstva i slobodne države, pred početak strašnog i mnogovekovnog ropstva agarjanskog, u koje potom zapade Srpski rod. Sigurno da je Promisao Božji hteo kroz Svetog Joanikija da nagovesti i pokaže verujućem narodu Srpskom i svima pravoslavnim hrišćanima na Balkanu, da je glavna i bitna sloboda ona duhovna sloboda, kakvu je stekao Sveti Joanikije svojim životom pred Bogom i u Bogu, i da svi mi pravoslavni hrišćani na zemlji treba da se najpre borimo za tu duhovnu, Hristovu slobodu, bez koje svaka druga sloboda nije prava ni potpuna. Još je kroz Svetog Joanikija Čudotvorca Bog hteo da pokaže vernim ljudima Svojim da je Duh Božji svagda prisutan među hrišćanima, i da Bog nikada ne napušta narod svoj ako Mu on ostane veran do kraja. I zaista je tako i bilo. Jer su pravoslavni Srbi, potpomagani kroz mnogobrojna iskušenja predugog ropstva Turskog blagodatnim i čudotvornim prisustvom i dejstvom Božjim i Svetitelja Njegovog Joanikija Devičkog, sačuvali svoju veru i duhovnu slobodu u Bogu, a onda su sa verom i pomoćju Božjom stekli ponova i svoju nacionalnu i državnu slobodu.
Slobodu svoju u Gospodu, koja se sastoji u vernom hođenju i življenju pred Bogom u pravdi i istini i u neodstupnom tvorenju svake zapovesti Božje, stekao je Sveti Joanikije kroz mnogobrojne bogougodne podvige svoje, koji su samo jedinom Bogu bili poznati. Jer od rane mladosti svoje on sebe svet posveti Bogu i životu za Boga, zbog čega i napusti svet i vrevu svetsku i udalji se u pustinju, to jest u jednu zabačenu klisuru Crne Reke (na Ibru), gde molitveno samovaše i tihovaše u jednoj tamošnjoj tesnoj pešteri. Tu svoju tamnu pećinu Prepodobnik Božji ubrzo pretvori u svetli hram Božji, jer u duši svojoj izgradi sveti i nerukotvoreni hram Božji u Duhu, a zatim i samu tu pećinu pretvori u hram Svetih Arhanđela Božjih.
Kada se zatim slava podviga Svetiteljevih pronese po okolnim krajevima i među svim verujućim ljudima, koji zbog toga u velikom broju počeše dolaziti Prepodobnome, Joanikije tada napusti svoje mesto podviga i odbeže u neprohodne krajeve Dreničke, gde se sakri u gustu šumu zvanu Devič, po čemu kasnije i bi nazvan Devički. Tamo se skloni u dolinu jednog šumskog potoka, i prebivaše u šupljem stablu jedne bukve. I ovdašnji njegovi veliki i bogougodni podvizi poznati su jedinome Bogu Svevidećem, ali se iz dara čudotvorstva Svetiteljevog vidi koliko su oni bili veliki i ugodni Bogu. O njima se delimično govori u starim Žitijama i Službama napisanim Svetom Joanikiju (o čemu se može nešto više videti pod 26. aprilom, kada se po drugi put slavi spomen ovoga Prepodobnog). Kroz te svoje mnoge i naporne podvige, kroz raznovrsna iskušenja pričinjavana mu od demona, Svetitelj Joanikije izašao je kao iskusan i slavan pobednik, što se vidi i iz toga što mu je Bog dao čudotvornu moć i vlast nad nečistim dusima i njihovim pagubnim dejstvima.
Na ovom novom mestu svojih novih podviga Sveti Joanikije je uskoro podigao crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, i tako postao prvi ktitor novog manastira Deviča, koji i do danas postoji. Nešto kasnije, drugi ktitor manastira Deviča postaje i tadašnji Srpski vladar, despot Đurađ Branković (1427-1456. g.), u znak zahvalnosti Svetom Joanikiju za čudesno isceljenje njegovim molitvama despotove bolesne kćeri Mare. Kasnije je manastir Devič stekao ne malo monaško bratstvo, pa su manastirska bratija još dograđivala manastir i manastirsku crkvu. Po prestavljenju pak Prepodobnog Joanikija, a to je bilo 2. decembra 1430. godine, podignuta je mala crkvica na njegovom grobu, koja i do danas stoji nepovređena, dok su ostala manastirska zdanja mnogo puta bila rušena i ponovo obnavljana, blagodatnom pomoću Svetog Joanikija i trudom blagočestivih žitelja manastira Deviča i okolnih vernika.
Od

Izvor: Crkveni Kalendar