Sveti Jovan episkop gotski

Sveti otac Jovan življaše u zemlji Gotskoj za carovanja Konstantina Kopronima. Bi rođen na molitve svojih roditelja, kao u starini prorok Samuilo (1 Car. 1, 9-20.) Predavši se još u mladim godinama monaškim podvizima, on postade obitalište Hristovo. Putovao u Jerusalim, pa pošto u toku tri godine obiđe sva sveta mesta, on se vrnu u svoju otadžbinu. U to vreme car Konstantin premesti tamošnjeg episkopa u Irakliju Trakijsku, a pravoslavni hrišćani gotski stadoše uporno tražiti da im Jovan bude postavljen za episkopa. Oni ga odvedoše u Gruziju, gde on bi rukopoložen za episkopa, pa se posle toga vrati u svoju postojbinu. Kada tu nastadoše neredi, izazvani kaganom, koji istrebi mačem mnogo nevinog naroda, episkop Jovan jedva pobeže i ode u Amastridu, gde provede četiri godine. Čuvši za smrt kagana, on reče svojoj okolini: Kroz četrdeset dana odlazim da se sudim sa kaganom pred Hristom.
Tako stvarno i bi. U četrdeseti dan posle toga sveti Jovan poučavaše narod, upućujući ga k spasenju duše, i u to vreme predade duh svoj Gospodu. I tog časa, saglasno pretskazanju svetog Jovana, stiže lađa u pristanište. Tada preosvećeni episkop amastridski Georgije položi telo njegovo u sanduk, pa ga uz učešće celokupnog građanstva sa svećama i kađenjem isprati do lađe. Odatle telo svetiteljevo bi preneseno lađom u njegov manastir Partenit, i tu pogrebeno. Na grobu svetog Jovana događala su se, pa se i do današnjeg dana događaju mnoga čudesa. Prepodobni je činio mnoga čudesa i za života na zemlji..