Sveti Jona, mitropolit moskovski

Sveti Jona je rodom iz grada Galiča, u blizini Kazanske oblasti. Njegov blagočestivi otac zvao se Teodor. U svojoj dvanaestoj godini Jona se obuče u monaški lik u jednom od manastira Galičke pokrajine. Odatle on ode u Moskvu u Simonov manastir. Tu se on mnogo godina truđaše u manastirskim poslušanjima.
U to vreme mitropolit u Moskvi beše Fotije. Kada jednom dođe u Simonov manastir, mitropolit Fotije otsluži molepstvije u crkvi Presvete Bogorodice. I pošto dade blagoslov arhimandritu i bratiji, njemu se prohte da vidi i manastirske poslušnike i da ih blagoslovi. On svrnu u pekaru i ugleda blaženog Jonu gde je od velikog truda zaspao, a desna mu ruka savijena kao da njome blagosilja. Mitropolit ne naredi da ga probude, nego ga tako spavajućeg blagoslovi, proročki rekavši prisutnima: "Ovaj će monah biti veliki svetitelj zemlje Ruske i mnoge će uputiti na put spasenja". Ovo se proročanstvo arhijereja Božjeg kasnije ipuni. Nekoliko godina posle toga, po Božjem blagovolenju, po izboru od strane sveštenog sabora i po želji cara, blaženi Jona bi postavljen za episkopa grada Rjazanja i Muroma, gde on obrati k Bogu i krsti mnoge nevernike, idolopoklonike.
Kada blaženi mitropolit Fotije otide ka Gospodu, veliki knez Vasilije Vasiljevič sazva arhiepiskope i episkope Ruske zemlje i sav svešteni sabor, i naredi im da dostojnog muža izaberu za veliki presto Ruske mitropolije. I po jednodušnoj želji svih bi izabran blaženi Jona, episkop Rjazanjski; jer ga svi znađahu kao muža dobrodeteljna i sveta.
Blaženi Jona sa poslanicom velikoga kneza otputova u Carigrad k caru Jovanu Paleologu i k svjatjejšem patrijarhu Josifu, da primi postavljenje za mitropolita. Ali pre no što on stiže u Carigrad, zloumni Isidor (kasniji unijata), rodom iz Soluna, već beše posvećen za Rusku mitropoliju i ispraćen iz Carigrada za Rusiju. Po njegovom odlasku, sveti Jona doputova u Carigrad i predade caru i patrijarhu poslanicu velikog kneza. Pročitavši je, oni veoma žaljahu što su pohitali sa postavljenjem Isidora, koga već behu poslali za Rusiju. I govorahu svetom Joni: "Šta sada da radimo? Ti si zakasnio sa svojim dolaskom k nama; mi smo već postavili drugoga na Rusku mitropoliju, Isidora, i to ne možemo izmeniti: Isidor je već mitropolit Ruski. Stoga se ti vrati na svoj episkopski presto, i čekaj, šta će Bog ustrojiti odnosno Isidora. Kada on ili umre, ili ga na neki način smene, tada ćeš ti, blagoslovom patrijaršiskog prestola Carigradskog biti postavljen za mitropolita Kijeva i cele Rusije". - I tako oni ispratiše svetog Jonu drma.
Isidor pak najpre dođe u Kijev; potom u proleće otputova u Moskvu, gde provede sve do jeseni; u jesen krenu na Zapad na Florentiski sabor (1437-9 g.), tobož radi utvrđenja pravoslavne vere. Provevše tamo tri godine, on se vrati u Kijev kao otstupnik od svete pravoslavne vere, ali tamo ne bi primljen. Tada se on uputi u Moskvu, da tamo širi svoje otstupničko učenje. Veliki pak knez Vasilije Vasiljevič, doznavši za njegovo otstupništvo, sazva sve arhijereje i sav duhovni čin Ruske mitropolije radi rasmotrenja te stvari. Sastavši se i rasmotrivši sveta pravila, oni videše da je Isidor doneo sa Florentiskog sabora tuđe i protivno Pravoslavlju učenje, i ne htedoše da ga imaju za svog mitropolita. A veliki knez naredi Isidoru da živi u jednom manastiru, dok on ne izvesti o tome svjatjejšeg patrijarha u Carigradu.
Isidor, videći da se njegovo otpadništvo obelodanilo, ispuni se stida i, ne sačekavši ništa, krišom pobeže u Rim, gde od pape bi laskavo primljen. A na Rusku mitropoliju opet bi izabran sveti Jona. Po blagoslovu svjatjejšeg patrijarha Carigradskog Grigorija Melisine on bi posvećen svojim arhijerejima u Moekvi u sabornoj crkvi, 15. decembra 1448. godine. I tako, on bi prvi mitropolit posvećen od strane ruskih arhijereja, po blagoslovu apostolskog prestola carigradskog.
Stupivši na presto Sveruske mitropolije, sveti Jona se stade dvostruko jače podvizavati i trud na trud prilagati, silno se starajući da svuda utvrdi pobožnost. Toga radi on oduševljeno rasprostiraše bogo