Sveti prepodobni Joasaf srpski Meteorita

Spomen 20. april

Kada srpski car Dušan , Silni Nemanjić (1331 - : 1355 g.) osvoji Albaniju i grčku pokrajinu Epir, a njegov vojskovođa Preljub osvoji oblast Tesaliju (1348 g.). Dušan se tada proglasi za "cara Srba. Grka i Albanaca" i za "despota Arte (Epir) i komita Vlahije (Tesalije)". Zatim upravu nad tim krajevima on podeli ovako: Tesaliju dade vojskovođi Pre-ljubu, a Albaniju svome šuraku, bratu carice Jelene, despotu Jovanu Komnenu Asenu, koji beše oženjen epirskom despoticom Anom. Oblast pak Epirsku on dade svome bratu Simeonu - Siniši, koji se oženi ćerkom epirske despotice Ane (iz prvog braka) Tomaidom, a sestrom dotadašnjeg despota epirskog Nikifora II (1335-1340 g.). Sinišina majka beše grkinja Marija, iz vizantijske carske porodice Paleologa, zbog čega se on stade po majci i ženi nazivati Paleolog. Simeon - Siniša i Tomaida imađahu od Boga dvoje dece, Jovana i Mariju, zvanu Angelinu.
Kada iznenada umre car Dušan (1355. g.) tad u vladarskoj kući Nemanjića ostadoše dve muške glave: mladi dvadesetogodišnji car Uroš i njegov stric Simeon - Siniša. Stric se ne htede potčiniti mladome caru, nego se odvoji od njega i u gradu epirskom Kosturu (Kastorija), gde je do tada upravljao, proglasi se za za "cara i samodršca Grka, Srba i Albanaca".
Nazove se car Simeon Uroš Paleolog (1355-1369 g.). Pošto uskoro za Dušanom umre i njegov vojskovođa i upravitelj Tesalije Preljub, car Simeon Uroš preuzme vlast i nad Tesalijom i svoju prestonicu premesti u grad Trikalu u centru Tesalije. Za Preljubovog sina Tomu on udade svoju ćerku Mariju - Angelinu, i njima dvoma predade Epirsku oblast na upravu. A kada car Simeon Uroš umre (oko 1369. g) on predade svoje carstvo sinu svome Jovanu Urošu Nemanjiću - Paleologu, to jest ovom prepodobnom čije žitije želimo ovde da iznesemo.
Prepodobni i bogonosni otac naš Jovan, u monaštvu nazvan Joasaf, rodi se, kao što rekosmo, od oca Simeona-Siniše i majke Tomaide oko 1350. godine. Otac mu beše pobožan vladar epirski i tesalijski, što se vidi i po tome što je, po ugledu na svoje pretke svete Nemanjiće, i on podizao crkve i pomagao mnoge manastire. Tako u svojoj novoj prestonici, gradu Trikali u Tesaliji, on podiže crkvu Svetom Simeonu, za vreme mitropolita Lariskog Nila.A manastire na obližnjim Meteorima, koji za njegovo vreme počeše da se umnožavaju, on bogato pomagaše i sve potrebe im ispunjavaše.19Rastući u tako pobožnoj kući, blaženi Jovan, čije ime znači blagodat Božja, i sam od detinjstva naginjaše duhovnom životu i odvraćanju od sveta i svetske vreve. Umom svojim on žuđaše za Bogom i večnim i neprolaznim dobrima na nebesima. Zato najčešće posećivaše crkvena bogosluženja i svete manastire, u kojima provođaše ne mali deo svoga vremena. Osobito on posećivaše Svetu Goru i tamošnje podvižnike, a kasnije poče pohađati i manastire i podvižnike na stenama Meteorskim kod Kalambake. Posećujući svete manastire i velike podvižnike u njima, prepodobni kao mudra pčelica od svih njih sabiraše duhovne koristi za svoju dušu.
Oko godine 1369. umre car Simeon-Siniša a svoj presto i vlast on predade ovom blaženom Jovanu Urošu. Kada mu dođe vest da je postao car, prepodobni beše tada u Svetoj Gori On dođe u Trikalu. prestonicu svoga carstva, ali više gledaše kako da se oslobodi carske porfire i briga ovoga sveta, nego što ga zanimaše sama ta carska vlast i slava. U to vreme on se već beše upoznao sa prepodobnim Atanasijem Meteorskim, koga je bio izabrao za svog duhovnog oca i vođu na putu spasenja Zato sada predade vladavinu nad svojom zemljom svome srodniku Aleksiju Anđelu Filantropinu 1), a sam se povuče u manastir na Platilitosu (= Široka Stena), to jest na Velikom Meteoru kod prepodobnog Atanasija i odenu se u bednu monašku rizu, dobivši na monašenju ime Joasaf.
Iako beše još uvek car, prepodobni se u svemu smireno i krotko potčinjavaše prepodobnom Atanasiju i svoj manastirskoj bratiji, provodeći strogi kinovijski (opštežiteljni) život, kakav beše ustanovio iguman Atanasije. On se u monaškom življenju i bogougodnim podvizima i vrlinama toliko usavrši, da je prepodob

Izvor: Crkveni Kalendar