Sveti Julijan, episkop kenomanski u Galiji

Spomen 13. jul

Sveti Julijan bi postavljen za episkopa od svetog vrhovnog apostola Petra i poslat njime u Galiju na propoved reči Božje. Došavši u grad Kenoman, on postade za njega prvi apostol, kao sveti Dionisije Areopagit za Parižane: jer oni obojica istih godina polagahu te melje svete vere i izgrađivahu Crkvu Hristovu, apostolski se trudeći u propovedi Evanđelja i starajući se o spasenju duša ljudskih. Isprva novo učenje, propovedano ustima svetog Julijana, beše neznabožnim Kenomancima jednima na sablazan a drugima na podsmeh i porugu. Ali kada oni videše čudesa, činjena svemoćnim imenom Hristovim, počeše pomalo verovati učenju. Jer se rukama bogopropovednika činjahu mnoga čudesa: đavoli se izgonjahu, gubavi očišćavahu, slepi progledahu, i svakovrsne bolesti isceljivahu. Svoje učenje o istinitom Bogu sveti Julijan potvrđivaše čudesnim delima, prizivajući na bolesnike ime Hristovo i osenjujući ih krsnim znakom. Isceljujući tako tela njihova, on ujedno isceljivaše i duše njihove propovedajući o Hristu Isusu i prosvećujući svetim krštenjem.
Spočetka sveti Julijan življaše u predgrađu grada u jednoj malenoj kući, i stadoše k njemu dolaziti mnogi: novoprosvećeni radi pouke, a neznabošci radi isceljivanja od bolesti, i tu dobijahu dvostruko isceljenje, postajući i verni. To mesto gde življaše sveti beše bezvodno, te dolaznici k njemu i posetioci koji se bavljahu kod njega duže, trpljahu veliku oskudicu u vodi, koja se morala donositi izdaleka. Stoga čovek Božji iziđe jednom sa ljudima koji se desiše kod njega, u obližnju šumicu, pobode svoj žezal u zemlju, i pomoli se Bogu naglas da svi čuju, govoreći: "Gospode Bože, Ti si nekada iz tvrdog kamena u pustinji izveo vodu žednim ljudima Tvojim, pogledaj i na nas, sluge Tvoje, i otvori nam riznice milosrđa Svoga, te naredi da iz ove suve zemlje poteče izvor studene vode, da bi svi prisutni poznali da si Ti istiniti Bog koji si na kraju vekova poslao u svet Sina Svog da verujuće u Tebe uvede u istinsku obećanu zemlju".
Kada svetitelj završi molitvu i verni rekoše "amin!" tog časa poteče izvor vode iz zemlje gde beše pobijen žezal, pokazujući ljudima svemoć sile Božije i veliku veru i slobodu prema Bogu svetog ugodnika. Tada verni ojačaše u veri, a neverni pripadoše k nogama čoveka Božjeg proseći krštenje. I sveti ugodnik ih krsti vodom toga izvora. I tako s dana na dan rastijaše i množaše se Crkva Hristova.
Kada sveti episkop Julijan postade slavan zbog svojih čudesa, knez toga grada po imenu Defensor požele da vidi čoveka Božjeg i posla da ga česno pozovu k njemu. Svetitelj se uputi ka knezu; kada se približi njegovom domu, on obrete na kapiji slepca koji prosaše, i sažalivši se na njega prizva ime Isusa Hrista, oseni slepe oči njegove česnim krsnim znakom, i slepac progleda. Velika radost obuze progledalog slepca a prisutne - veliko udivljenje. I odmah bi ovo čudo dostavljeno knezu. Knez hitno iziđe u susret svetome, ujedno i da progledalog slepca vidi; i videvši ih obojicu, on se pokloni Božjem propovedniku, uvede ga u svoj dom, i pripavši k nogama svetitelju smireno ga moljaše da ga nauči kako da dobije život večni. Svetitelj Božji apostolski održa propoved, dovoljno pouči kneza i sve ukućane njegove poznanju istinitog Boga i svete vere, i naloži post, oglasivši ih za krštenje. I posle nekoliko dana, krsti se knez sa svim rodom svojim, i dade svetitelju dom svoj u sredini grada da ga pretvori u crkvu, i pokloni mu potrebnu imovinu za sve potrebe crkvene. Po ugledu na kneza mnogi ugledni građani primiše svetu veru u Hrista i krstiše se, i mnogo od imovine svoje podariše svetitelju Božjem. A on ustroji divnu crkvu i ukrasi je svakom lepotom. I stade se narod svaki dan sabirati u crkvu, i svetim Julijanom naučavani veri i ubeđivani čudesima, oni se prosvećivahu svetim krštenjem, jer sveti Julijan imađaše od Boga toliku silu čudotvorstva da i mrtve vaskrsavaše.
U gradu beše jedan ugledan čovek po imenu Anastasije, koji se još držaše idolopoklonstva i ne beše primio svetu veru. On imađaše ljubljenog sina koji se teško razbole i uskoro umre. Otac, obuzet velikom

Izvor: Crkveni Kalendar