Sveti Justinijan, car vizantijski

Spomen 14. novembar

Poreklom Slovenin, verovatno Srbin, iz okoline Skoplja. Slovensko mu je ime Upravda. Nasledio na prestolu strica svoga Justina. Svukolika veličina ovoga cara vezana je nerazdelno sa njegovim dubokim pravoslavnim verovanjem. Verovao je i živeo je po veri. Uz Časni Post nije jeo hleb niti pio vino, no hranio se zeljem i pio vodu i to preko dana. Zaratio protiv varvara Dunavskih samo za to što su ovi škopili zarobljenike. To pokazuje njegov uzvišen osećaj čovekoljublja. Srećan i uspešan i u ratovima i u radovima. Sagradio je veliki broj prekrasnih hramova, od kojih i najlepši od najlepših – Sv. Sofija u Carigradu. Sabrao i izdao rimske zakone. Sam on izdavao je mnoge stroge zakone protiv nemorala i rasputstva. Sastavio crkvenu pesmu „Jedinorodni Sine i Slove Božji” koja se počela pojati na liturgiji od 536. god. Sazvao Peti vaselj. Sabor 553. Skončao mirno 14. nov. 565. god. u 80. godini svoga života i preselio se u carstvo Cara nebeskoga.

Izvor: Crkveni Kalendar