Sveti Lav I, papa rimski

Ovaj veliki svetitelj i pastir Crkve Božje u Rimu Lav rođen je u Italiji. Otac mu se zvao Kvintijan. Od mladosti se učio knjizi i svetovnoj filosofiji, i odrastao u hrišćanskim vrlinama. Pošto izabra duhovni život, on najpre bi arhiđakon kad pape Siksta III. A po smrti ovoga on bi zbog svog prevelikog celomudrija i čistote jednoglasno izabran od svih na presto rimske crkve. I slovesne ovce Hristove pasaše dobro kao pastir dobri, polažući dušu svoju za njih. Jer kad onaj opasni nasilnik Atila, knez Huna, nazvan bič Božji, osvojivši mnoge zemlje, dođe u Italiju s namerom da je popali i opustoši, papa Lav učini ovo. Videći da se Atili ne može ništa odupreti, on se usrdno pomoli Bogu sa postom i suzama, moleći za Njegovu zaštitu, i prizivajući u pomoć svete vrhovne apostole Petra i Pavla. Zatim izađe pred nasilnika u arhijerejskom odjejanju da ga moli i ukroti njegov gnev, gotov i da umre za svoje ovce. I pošto je razgovarao s njim blagim i bogonadahnutim rečima, on ga od vuka pretvori u ovcu.
Jer nasilnik krotko i smireno sasluša reči Božjeg ugodnika, diveći se arhijerejskom odjejanju njegovom i osećajući strah od česnog i svetog lica njegovog, učini po želji njegovoj, i žurno ode iz Italije. A kada Atilini doglavnici i vojvode, začuđeni njegovom neobičnom i brzom promenom od gneva na krotost, pitahu Atilu, zašto se uplašio i poslušao jednog rimskog čoveka koji je bez oružja izašao pred njega, te se povukao iz Italije, ostavljajući u njoj tolika blaga, Atila im odgovori: Zar vi ne videste što ja videh? Jer ja videh dva angelovidna muža (svete vrhovne apostole Petra i Pavla), koji stajahu pored pape, sa isukanim mačevima, i smrću mi prećahu, ako ne poslušam arhijereja Božjeg.
Takav beše ovaj veliki ugodnik Božji Lav: strašan ne samo nevidljivim nego i vidljivim neprijateljima, a pun ljubavi za ovce, jer radi njih neustrašivo iziđe pred nasilnika, gotov da postrada.
U vreme Lavova episkopovanja pojaviše se, posle Nestorijeve jeresi, bestidni bogohulnici: Evtihije, arhimandrit carigradski, i Dioskor, patrijarh aleksandrijski. Oni su dve prirode u Gospodu našem Hristu, božansku i čovečansku, stapali u jednu. I ovom svojom jeresi izazvaše silnu pometnju u Crkvi Božjoj. A sazvaše u Efesu svoj bezakoni sabor (449 g.), na kome nepravedno osudiše i ubiše svetog Flavijana, patrijarha carigradskog, zaštitnika Pravoslavlja. I mnoga zla činjahu pravovernima.
Tada sveti Lav papa pokaza veliku revnost, da bi utišao i uklonio pometnju, izazvanu od jeretika u Crkvi. On pisa prvo caru Teodosiju, zatim caru Markijanu, da ustroje Vaseljenski sabor. I u vreme cara Markijana i Pulherije sastade se 451. godine u Halkidonu sveti Četvrti Vaselenski Sabor protiv Evtihija i Dioskora, koji uče da u Gospodu Hristu postoji jedna priroda. Na tom svetom Saboru beše šest stotina i trideset svetih Otaca. Na Sabor nije mogao lično doći presveti papa Lav, jedno zbog starosti i daljine puta, a drugo zbog tadašnjih čestih varvarskih napada na Italiju, koji su veoma otežavali putovanje. Zato sveti Lav posla svoje izaslanike: episkopa Pashazija i Lukencija, i prezvitere Bonifacija i Vasilija. I kad na Saboru nastade veliki spor, i velike nesuglasice kod mnogih, sveti Oci narediše da se pročita poslanica ovog svetog Lava, episkopa rimskog, upućena ranijem patrijarhu Carigradskom svetom Flavijanu, koji sazva pomesni sabor u Carigradu protiv jeretika (448 g.). Priča se kasnije da je ovu poslanicu svojom apostolskom rukom ispravio sam sveti vrhovni apostol Petar. O tome Jovan Mosh i njegov sapodvižnik Sofronije, patrijarh jerusalimski, u svome Limonaru pišu ovo: Ava Mina, starešina salamanskog manastira blizu Aleksandrije, ispriča nam kako je čuo avu Evlogija, patrijarha aleksandrijskog, gde kazuje ovo: Kada doputovah u Carigrad, sastadoh se sa gospodinom Grigorijem, arhiđakonom rimske crkve, mužem vaistinu izvanrednim i vrlinskim, i razgovarah s njim. On mi ispriča da je presveti i preblaženi Lav, papa rimski, poslanicu koju je napisao svetom Flavijanu, patrijarhu carigradskom, protiv zločestivih jeretik