Sveti prepodobni Markijan

Za carovanja Markijana i Pulherije blistaše u Carigradu vrlinama prekrasni čovek, Markijan blaženi. Rođen u Rimu od visokorodnih i bogatih roditelja, koji se preseliše u Novi Rim, Carigrad, i dovedoše svoga sina Markijana kao dete. Markijan uspešno izuči školu, i dobi divno vaspitanje. A pošto je voleo da posećuje hram Božji i prisustvuje crkvenim službama, zavole ga Patrijarh i uvrsti u svoje klirike. No posle malo vremena, iako Markijan beše po godinama mlad ali po pameti i čistoti života star, patrijarh ga rukopoloži za prezvitera, i zatim postavi za starešinu Velike crkve.
Kada se roditelji blaženog Markijana prestaviše iz ovog života, ostaviše za sobom veliko bogatstvo. Pošto blaženi beše jedinac, on nasledi celokupno bogatstvo. I neštedice ga potroši na dve svrhe: na zidanje ili obnavljanje hramova, i na milostinju siromasima. On sazida svetoj mučenici Anastasiji novu crkvu, divnu i skupocenu. A kada ga jedan od drugova začuđen upita, zašto je toliko zlata potrošio na zidanje i ukrašavanje ove crkve, svetitelj mu odgovori: "Kada bih ja imao ćerku, i hteo je udati za nekoga plemića, zar ja ne bih utrošio mnogo zlata, da je ukrasim kao dostojnu nevestu? A ovde ja ukrašavam crkvu, divnu nevestu Hristovu, koja se unevestila najdivnijem između sinova ljudskih, i koja je krv svoju za Njega prolila, - zar da štedim svoje imanje? i zar da se još više ne staram oko njenog ukrašavanja?"
Koliko je ovaj blaženi muž bio izdašan prema crkvama i siromasima, toliko je bio tvrd, i veoma nemilosrdan, prema samom sebi. He samo da se nije lepo odevao, nego je i ono bedno odelo što je na sebi imao, često skidao sa sebe i davao siromasima.
Pošto dovrši i izvanredno ukrasi crkvu svete Anastasije, dođe vreme da se ona osveti na sam dan svete Mučenice, 22. decembra, dan u koji je ona mučenički postradala za Hrista. Osvećenje izvrši sam presveti patrijarh Genadije. Beše prisutan i car sa celim senatom, i mnogo naroda. Obaviše i litiju, jer prenesoše svete mošti mučenice Anastasije iz male stare crkve u veliku novu crkvu Markijanovu. Za vreme litije prepodobni Markijan u felonu iđaše sa ostalim sveštenstvom ispred kola na kojima behu svete mošti. Utom mu priđe jedan prosjak, proseći milostinju. A on, nemajući pri sebi ništa osim haljine u kojoj beše obučen, - jer nikada u svome životu nije imao dve haljine, - a ne želeći da bez ičega otpusti bednika, krišom se izvuče, nađe skrovito mesto, skide sa sebe haljinu, i dade je prosjaku. A sam ostade nag, samo u felonu, postupivši po reči Gospodnjoj: Koji ište u tebe, podaj mu. - I opet se uvuče u svoj red među sveštenstvom, i niko ne znađaše šta je učinio. I kad dođoše crkvi, osvetiše je, i česno položiše mošti svete mučenice Anastasije. Presveti patrijarh naredi i blaženom Markijanu da služi sa njim svetu liturgiju. A kad dođe vreme umivanja ruku, Markijan se pokrivaše felonom svo jim, osvrćući se, da ne be neko primetio da je nag. A prisutni đakoni i sveštenici, pogledajući na njega, videše na njemu pod felonom neku divnu haljinu, kao skupocenu porfiru carsku, koja se sva blistaše u zlatu. I jedni se čuđahu, a drugi negodovahu, govoreći u sebi da sveštenik ne treba da nosi tako raskošnu odeću i da liturgiše. No tu nevidljivu odeću, kojom Bog pokrivaše nagotu sluge svoga, svi videše kada blaženi Markijan pristupi da se pričesti prečistim i životvornim Tajnama. Neki pak od prezvitera kazaše o tome presvetom Genadiju. I reče presveti: I ja videh to isto što mi vi kažete. - I posle svete liturgije pozva ga patrijarh u đakonik, i poče ga koriti govoreći: Šta to radiš, brate, gizdajući se preko običaja raskošnom odećom? Zar ti dolikuje da liturgišeš u odeći koja priliči caru a ne prezviteru? - A on sa smirenjem pripade nogama njegovim, govoreći: "Oprosti, Vladiko, nisam učinio to što mi kažeš. Jer od mladosti svoje nisam navikao da nosim lepe i skupocene haljine; pa zar da se sada u takve oblačim?" - Reče mu patrijarh: "Mi te svi videsmo u carskoj odeći. Što se tako pokrivaš?" I naredi mu da razgrne felon. A kad razgrnu felon, videše tel