Sveti Marko Ispovednik, episkop Aretusijski u Siriji

Spomen 29. mart

O stradanju prepodobnog Marka, episkopa aretusijskog, sveti Grigorije Niski u svojoj Prvoj Reči protiv bogomrskog cara Julijana Odstupnika piše ovo: Ko ne zna šta se dogodi divnom Marku aretusijskom? I ko se neće setiti povesti o njemu? On je u vreme cara Konstantina Velikog razorio neki hram neznabožački, i mnoge neznabošce izveo iz zablude na put spasenja, ne samo svojim blagovestnim besedama nego isto tako i svojim besprekornim životom. Stoga su ga mrzeli i bili ljuti na njega svi demonoljubivi Aretusijanci. I kada neznabošci dobiše silu za carovanja Julijana Odstupnika, u to ljuto vreme prepodobnog Marka dočepaše ruke mučitelja. Plamen gneva neznabožačkog buknu, i stade se naglo širiti. Videći to, prepodobni namisli da se ukloni, ne toliko od straha, koliko povinjujući se zapovesti Gospodnjoj: Kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23). Jer nama se naređuje da se sklanjamo od gonitelja. Jer hrišćani, ma da junačni i čvrsti u trpljenju, treba da se ne samo staraju o svome spasenju nego i da gonitelje štede, da ne bi, besni od zlobe, naneli sebi veliku pogibao.
I kada sveti Marko vide gde zbog njegovog bekstva i skrivanja druge zlostavljaju, tlače, kinje, i na teške duševne muke stavljaju, on donese odluku, te se vrati iz bekstva, i dobrovoljno se prijavi razjarenim neznabošcima. I kakvu onda svirepost ne dožive? koju muku ne izmisliše? Svaki se trudio da mu zada posebnu muku; no to mnoštvo muka samo raspaljivaše svetiteljevo junaštvo. I to ih naročito dovođaše do besa što su smatrali da se on vratio među njih, ne toliko što je hrabar u mukama, već što ih prezire i nipodaštava. I starac svetitelj, dobrovoljni stradalnik, bi vučen kroz grad, mučen, šiban, grđen od sviju, od mladih i starih, od ljudi i žena, od gradonačelnika i prvaka. Svi su se utrkivali, ko đe mu naneti veću pakost i grubost. Mislili su da je velika stvar - izložiti mukama mnogim i satrti starca koji se junački držao. Vukoše ga po ulicama, valjaše ga po blatu, na muke dodavahu uvrede, čupaše ga za kosu, kidahu mu delove tela, gurahu ga, telo mu noževima bodijahu. I taj tužni prizor okrenuše na smeh i potsmeh: privezaše ga za drvo, odrezaše mu uši tankim a jakim koncima, pa ga onda obnažiše i medom namazaše, pa ostaviše na letnjoj vrućini, da bi ga ose, komarci i stršljenovi izujedali. No mučenik Hristov, iako sasvim star, pokazivaše se vrlo mlad u podnošenju muka, lice mu ostade svetlo, pa čak i u samim tim mukama on nalažaše neku nasladu, i rugaše se mučiteljima. Još se i to kazuje o njemu, da bolove nije osećao, već kao da je neko drugi stradao a ne on. I stradanje svoje smatrao je za slavu svoju, ne za nevolju.
I ko, iole milosrdan i čovekoljubiv, ne bi bio tronut takim prizorom? Ali to nisu smeli pokazivati, jedno iz straha od careva gneva, a drugo iz straha od gradonačelnika. Tako svetitelj trpljaše silne muke, ne želeći da neznabošcima da ni prebijene pare za razrušen hram. Jer oni su tražili od njega, ili da im sazida hram koji je razorio, ili da im plati veliku sumu novaca. No videći kako on rado podnosi muke, neznabošci sve niže spuštaše cenu svoga hrama, i najzad zatražiše od njega neku sasvim neznatnu sumu, koju on mogaše lako dati. Ali on odbi da da i jedan novčić na taj cilj. To jasno pokaza da je on stradao za veru.
A sveti Marko beše jedan od onih što sakriše bogomrskog cara Julijana, kada su ga još kao dete gonili i hteli da ga ubiju. I zbog toga je, kako se smatra, zasluženo stradao, i zasluživao još veće muke što je, ne znajući, sačuvao od smrti tako veliko zlo vaseljene. Priča se da je aretusijski eparh, iako neznabožac, bio dirnut raznovrsnim mukama prepodobnog Marka, te se osmelio i izašao pred cara, i rekao mu: Zar nas nije sramota, care, da ovoga starca na tolike muke stavljamo? Pa ipak ga ne mogosmo pobediti. Ali nije ni slavno ni česno njega pobediti.
A blaženi Teodorit piše: Videvši ogromnu trpeljivost divnoga starca, svetoga Marka, aretusijski neznabošci se raskraviše, i diveći mu se oni ga najzad odvezaše i pustiše u slobodu. I jedan po jedan opet svi primiše

Izvor: Crkveni Kalendar