Sveti Martin, episkop turski

Spomen 12. oktobar

ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG
MARTINA MILOSTIVOG,
episkopa Turskoga
SVETI Martin je rođen 316. godine u Panoniji, u gradu Sabariji, od roditelja neznabožaca. Otac mu služaše u vojsci najpre kao prost vojnik, ali zbog revnosti u službi on dospe do visokog zvanja: postade tribun, i zauze veliki položaj. Svoje detinjstvo Martin provede u Ticinu, kuda mu je otac bio premešten. Još kao dete on se odlikovao krotošću, milosrđem i čistotom duše. U to vreme hrišćanska se vera brzo i otvoreno širila po svima krajevima Rimske carevine. Martin se upozna sa nekim hrišćanima, ču od njih istine vere Hristove, i čistim srcem svojim stade ih ustrojavati. Žudeći za svetim životom hrišćana on, i protiv volje svojih roditelja, u desetoj godini svojoj postade oglašeni. A kada mu bi dvanaest godina, njega zahvati pobožna želja da, ugledajući se na svetog Antonija, postane pustinjak. Ali njegov je otac imao drukčiji plan: želeo je da njegov sin postane viđeni vojnik, i da ime njegovo proslavi na bojnim poljima.
I tek što uze petnaestu godinu, otac ga okova u lance i silom natera da stupi u vojsku. Kao sin tribuna i kao ličan i snažan junoša, Martin postade konjički oficir i steče veliko poverenje kod svojih starešina.
Ovaj nov ugledni položaj Martinov ne izmeni njegov smireni i pobožni način života. Po svojim prihodima on je mogao držati pored sebe dva i više služitelja vojnika, no on se zadovoljavao samo jednim. I sa njim je postupao ne kao sa slugom već kao sa prijateljem i bratom, i više je on služio njemu nego li ovaj njemu. Prema drugovima je bio pun ljubavi, i oni su ga ne samo voleli nego mu se i divili zbog njegovog čistog i strogog života usred mnogih sablazni. I kao vojnik on se sav predavao delima hrišćanskog milosrđa. Od svoje plate on je zadržavao samo koliko mu je bilo potrebno za skromnu ishranu; i lišavajući sebe svega, on je pomagao nevoljne, odevao nage, hranio siromašne, i činio druga dela milosrđa.
Martin je službovao u Galiji. Dogodilo mu se da sa vojskom zimuje u zimskim kasarnama u Amienu. Zima je bila neobično žestoka, te se Martin utoliko više trudio da što više sirotinje prehrani i zbrine. Jednom na gradskoj kapiji on srete polunagog prosjaka, koji se od strahovitog mraza beše skoro potpuno ukočio. Martinu se srce stade kidati od sažaljenja, i pošto nemađaše ništa da mu da jer već beše razdao sav svoj novac, on skide sa sebe vojnički ogrtač, raseče na dve polovine, pa jednu polovinu dade premrzlom prosjaku, a drugom uvi sebe. Videći Martina neobično uvijena, neki mu se prolaznici počeše smejati. Ali to ga ni najmanje ne oneraspoloži, jer mu srce beše puno radosti sećajući se reči Božanskog Spasitelja: Go bejah, i odenuste me. Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mt. 25, 36. 40). I Gospod ukrepi ovu Martinovu veru, i za njegovo milosrđe uteši ga nebeskim viđenjem. Noću, za vreme spavanja, Martin vide u snu Gospoda Isusa Hrista, koji mu se javi ogrnut u onu polovinu ogrtača njegovog, i naloži mu da pogleda nije li to ona sama polovina koju on dade prosjaku na kapiji. Martin je stajao pobožno ćuteći; a Gospod Hristos, obraćajući se Angelima koji su Ga okružavali, gromko reče: "Martin je tek oglašen, i evo obuče me svojom odećom".
Obradovan tako divnim, utešnim viđenjem, mladić se probudi. To bi nakon tri godine po njegovom stupanju u vojnu službu. Posle toga Martin odmah bez kolebanja primi sveto krštenje. A no krštenju on još odlučnije stade težiti, da napusti vojsku i krene mnogoželjenim putem usamljeničkog, podvižničkog života. Ali on to nije mogao odmah privesti u delo. Jer kada Martin saošnti svome tribunu, koji je takođe bio hrišćanin, svoju nameru: da napusti vojnu službu i postane monah, ovaj ga zamoli da to odloži za neko vreme, pa će onda zajedno napustiti vojsku i stupiti u monaštvo. Martin popusti toj tribunovoj želji i ostade u vojsci još dve godine, učestvujući u ratnim pohodima cara Konstancija protiv divljih Alemana.
Za vreme tim pohoda car predade starešinstvo nad onim delom vojske, gde je služio i Martin, svome bra

Izvor: Crkveni Kalendar