Sveti Mitrofan, episkop voroneški

ROĐEN od blagočestivih roditelja 1623. godine u Vladimirskoj guberniji. Roditelji ga odlično vaspitali u duhu pravoslavne vere. Prvu polovinu svoga života proveo kao parohijski sveštenik u selu Sidorovskom. U četrdesetoj godini svojoj on ostade udovac. On ostavi svet, ode u manastir Zolotnikovski Uspenija Božje Matere, blizu grada Suzdalja, i zamonaši se. Revnostan u monaškim podvizima, on se brzo proču. Godine 1666. on bi postavljen za igumana obližnjeg, Jahromskog Kozminog manastira, a godine 1675. za igumana Unženskog manastira, u oblasti Galiča. Kao iguman, prepodobni Mitrofan steče sveopšte uvaženje, i postade poznat i samom patrijarhu. A kad se osnova nova eparhija u Voronežu, iguman Unženski Mitrofan bi izabran za njenog prvog episkopa, i rukopoložen 2. aprila 1682. godine.
Kao episkop, blaženi Mitrofan razvi veliku evanđelsku delatnost u svojoj eparhiji. Mnogo se trudio da kod sveštenstva podigne duhovnost i pojača pastirsku revnost, a kod mirjana - da im omili život po Svetom Evanđelju. Kao starešina, sveti Mitrofan beše vrlo pristupačan, i njegov episkopski dom beše utočište nevoljnima i tužnima, gostoprimnica putnicima, lečilište bolnima. Vrlo često svetitelj obilažaše grad, posećivaše bolesnike po kućama, zbrinjavaše sirotinju, i tešaše ih verom i nadom na milost i pomoć Božju.
Njega je mnogo poštovao i cenio car Petar Veliki, koji je često dolazio u Voronež, i uvek posećivao svetog Mitrofana. I uvek odlazio od njega sa novim duhovnim bogatstvom. No jednom dođe do sukoba između silnog cara i smirenog episkopa. Boraveći jednom u Voronežu, car Petar pozva kod sebe svetog Mitrofana. Kada sveti episkop uđe u dvorište carevog dvorca, on ugleda statue grčkih bogova i boginja, poređanih kao ukras po carevom naređenju, Svetitelj se odmah okrenu i vrati u episkopiju. O tome bi obavešten car, i on, ne znajući zbog čega se svetitelj vratio natrag, ponovo posla po njega pozivajući ga k sebi. No svetitelj odgovori: Dok gospodar ne naredi da se uklone idoli koji sablažnjavaju sav narod, ja ne mogu ući u njegov dvorac.
Ovo silno razgnjevi cara, i on posla episkopu ovakvu poruku: "Ako ne dođe, onda će neposlušnošću podvrgnuti sebe smrtnoj kazni". - Na tu pretnju svetitelj posla caru ovakav odgovor: "Gospodar ima vlast nad mojim životom; ali .ne dolikuje hrišćanskome vladaru da istavlja neznabožačke idole i time sablažnjava prosta srca". - Pošto car dublje razmisli o ovoj stvari, on naredi te statue biše uklonjene.
Vodeći život pun svetih podviga i teških trudova sveti ugodnik Božji Mitrofan se, u svojih osamdeset godina, teško razbole 2. avgusta 1703. godine. Nakon osam dana, 10. avgusta, on primi veliku shimu, dobivši ime Makarije. A 23. novembra te iste godine on se mirno prestavi u Gospodu. I bi svečano, u prisustvu cara Petra, sahranjen u Voronežskoj crkvi. Mnoga čudesa zbivahu se na svetiteljevom grobu. Njegove pak svete mošti biše svečano otkrivene kao netljene i čudotvorne 6. avgusta 1832. godine. Spočetka svete mošti svetiteljeve držahu se u crkvi svetih Arhangela, a 25. juna 1833. godine biše prenete u Blagoveštensku crkvu, gde i počivaju otkrivene u kivotu s desne strane kraj samog ikonostasa.