Sveti Miron Čudotvorac episkop kritski

Sveti Miron rodio se i vaspitao u gradu Avrakiji na ostrvu Kritu. Najpre on beše oženjen; bavljaše se zemljoradnjom, pri čemu od znoja lica svog jeđaše hleb svoj ne samo on sam nego i sirotinji razdavaše od plodova zemaljskih, i blagosloveni behu Bogom trudovi njegovi: jer ukoliko više razdavaše od svoga berićeta utoliko mu ga Bog više davaše. Samilost i milosrdnost svetog Mirona prema sirotinji beše nadčovečanska (NA­B¬ЅёBЙAїЅ). Jednom zateče on na svom gumnu lopove gde kradu žito, i već behu toliko napunili vreće, da ih ne mogahu podići sa zemlje; a on, umesto da im podvikne i pripreti kaznom, pomože im svojim rukama da podignu vreće na leća, pa im još i strogo zapreti da nikome ne pričaju o tome. Zbog takvog vrlinskog života svog sveti Miron bi proizveden za prezvitera crkve Božije. Kao prezviter on revnosno poučavaše pastvu svoju svetom životu hrišćanskom, a u vreme gonjenja od strane neznabožnog cara Dekija sokoljaše ih na mučeničke podvige. A kada pogibe Dekije i gonjenje prestade, sveti Miron bi uzveden na episkopski presto i postade episkop Kritski. Kao episkop on ustanovi praznovanje svetih mučenika, postradalih za Hrista u vreme gonjenja, a činjaše i mnoga čudesa i druga divna dela. Tako, između ostaloga, sveti episkop zaustavi tok reke, zvane Triton: na zapovest njegovu reka stade, i on pređe, i ne poteče reka svojim tokom dok se svetitelj ne vrati i ne pređe je ponovo; došavši svome domu, on posla neke ljude sa svojim žezlom, naređujući reci da opet poteče svojim koritom. Kada poslani ljudi stigoše do reke, oni svetiteljevim žezlom uzmutiše vodu i saopštiše joj svetiteljevo naređenje, i reka odmah hučno poteče svojim ranijim koritom. - I mnoga druga takva, i veća čudesa, činjaše blaženi Miron, provodeći vreme života svog bogougodno i sveto, pa se prestavi ka Gospodu u starosti od sto godina.