Sveti Nikita ispovednik, episkop halkidonski

Prepodobni otac naš Nikita u mladosti vozljubi Hrista, odreče se sveta i udalji se na podvig monaški. Svojim životom on ugađaše Bogu, i bi uzveden za episkopa na presto halkidonske episkopije, na kome, kao sveća na svetnjaku, svetljaše svetu i ukrašavaše Hristovu Crkvu.
Sveti Nikita beše veoma milostiv prema ništima: hranjaše gladne, odevaše nage, primaše putnike i zbrinjavaše; beše otac siročićima, zaštitnik udovicama i spasilac onima kojima je činjena nepravda.
A kada nastadoše teška vremena od ikonoboračke jeresi za carovanja Lava Jermenina, sveti Nikita se pokaza ispovednik Hristov: jer se mnogo podvizavaše u borbi protiv jeretičkog zloverja, izobličavaše i opovrgavaše nepravoslavne dogmate, a učaše i savetovaše pobožno se klanjati ikoni Hrista Gospoda i Njegove Prečiste Bogomatere i svih svetih. Hrabri i mudri ispovednik mnogo postrada od zlovernog cara i njegovih jednomišljenika, i podnese i izgnanstva i uniženja i zlostavljanja za pravoverje. Kada carev izaslanik Teodosije dođe k svetom Nikiti i saopšti mu ovakvu carevu poruku: "Car ti naređuje preko mene: ili da stupiš u opštenje sa patrijarhom Antonijem (koji kao i sam car beše ikonoborac) i da se odrekneš poštovanja ikona, ili da te smesta oteram u izgnanstvo", svetitelj odgovori: "Svete ikone neću prestati molitveno poštovati, iako se to vama ne sviđa, a Antonija, dok imam čitav i zdrav razum, neću nazvati patrijarhom već preljubočincem. Hajde, šalji me u izgnanstvo, ubij me, i učini mi svako drugo zlo koje želiš!" - I svetitelj bi odmah poslat u izgnanstvo.
Posle dugotrajnih i mnogobrojnih ispovedničkih trudova i stradanja, pošto potpuno ugodi Bogu, sveti Nikita pređe sa zemlje u obitelji nebeske, i Bog ga proslavi na nebu pred Anđelima Svojim, a na zemlji - pred ljudima, jer od česnih moštiju njegovih bivahu mnoga čudesa, isceljenja od svakovrsnih bolesti, u slavu Boga, proslavljenog u svetim Svojim.