Sveti Nikita Ispovednik

Prepodobni Nikita je rođen u Vitiniji, u gradu Kesariji, od blagočestivih roditelja. Otac mu se zvao Filaret. A majka njegova prestavi se ka Gospodu u osmi dan posle njegovog rođenja. Lišivši se svoje supruge, Filaret se zamonaši, te Nikita ostade kod svoje babe, očeve majke. Pošto odraste i završi sve nauke, Nikita predade sebe na službu Bogu. On najpre bi crkvenjak, i provođaše vreme u čitanju božanskih knjiga. Zatim ode kod jednog vrlinskog muža, Stefana otšelnika. Pošto ga ovaj dovoljno uputi u duhovne stvari, odasla ga u manastir Midikijski, koji podiže prepodobni Nikifor, tadašnji iguman. Iguman Nikifor s ljubavlju primi Nikitu provideći u njemu blagodat Božju, i postriže ga za monaha. U manastiru se blaženi Nikita toliko odade podvižničkim podvizima, smirenju, poslušanju i svima dobrim delima, da ubrzo prevaziđe sve tamošnje inoke. I u sedmoj godini njegovog boravka u manastiru usavetova ga iguman da primi jeromonaški čin, i patrijarh Tarasije ga rukopoloži za jeromonaha.
Čim postade jeromonah, prepodobni Nikifor, iznemogao od starosti, predade mu sa starešinstvom vođenje svih manastirskih poslova, iako Nikita to nije hteo. I blaženi Nikita upravljaše dobro manastirom umesto oca svog Nikifora, budno rukovodeći slovesno stado i umnožavajući ga primerom svog vrlinskog života. Jer mnogi, čuvši za njegov bogougodni život, odricahu se sveta i dolažahu u manastir da ih on vodi putem spasenja. I za nekoliko godina bratstvo se blagodaću Hristovom umnoži na sto članova. Među njima beše i blaženi Atanasije, muž uistini čestan i divan; njegovu vrlinu nemoguće je ukratko ispričati, i njegovu veliku ljubav k Bogu izraziti, koju on pokaza u početku odrečenja od sveta, tako da su se i sami Anđeli imali čemu diviti. Jer kada on radi Boga prezre svet i slasti sveta i tajno pobeže iz roditeljskog doma u manastir da se posveti monaškim podvizima, otac njegov razjaren dojuri u taj manastir, i našavši sina, koga je mnogo voleo, zbaci s njega poslušničku rizu manastirsku, obuče ga u svetlu skupocenu odeću i silom odvede doma. A on, dečak, govoraše ocu. Oče, misliš li da me ovom skupocenom odećom odvratiš od moje namere? Sav mi je svet mrzak. Jer kakva je korist čoveku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? (Mt. 16, 26). Otac ga onda zatvori u jednu naročitu odaju; i truđaše se na sve moguće načine da ga skloni na ljubav k svetu. Ali on, ljubavlju k Bogu savladavši ljubav k roditelju i k sujetnom svetu, skinu sa sebe svetovnu odeću u koju ga otac odenuo beše, i svu je iskida na paramparče. A kad to vide otac, on ga odenu u još skupocenije haljine, jer beše bogat i znamenit i čuven. A on i sa ovom odećom učini što i sa prethodnom. To silno razjari oca, i on ga onako naga izbi bez milosti, tako da mu se telo pokri ranama koje počeše da gnoje, zbog čega je otac morao zvati lekare, koji neke rane izlečiše a neke operisaše. A dečak govoraše: Makar me otac moj na komade iskidao, ipak me neće rastaviti od ljubavi Božje, niti me odvratiti od moje namere. - Time bi otac tronut i, prolivši mnogo suza, reče Atanasiju: Čedo moje, idi putem dobrim koji se izabrao!- Neka ti Hristos bude pomoćnik, i neka te izbavlja od svake zamke vražije! I on ode u manastir u kome ranije beše, zamonaši se, i toliko se smiri, da se u njemu ništa svetovno ne mogaše videti: ni reč, ni navika, niti sticanje ma kakvih stvari. Narav mu beše krotka i smerna, govor tih i ljubak, odeća sva poderana; prema sebi beše bezmerno surov, iako je odrastao u udobnostima svetskim kao sin bogatih roditelja.
Takvog vrlinskog muža, koji mnogo godina provede u monaškim trudovima, privuče k sebi u Midikijski manastir ljubav prepodobnog oca našeg Nikite i slava ravnoangelnog života njegovog. I postade Atanasije mio sabesednik i sažitelj obojici prepodobnih: Nikiforu i Nikiti. Posle izvesnog vremena oni umoliše Atanasija te se primi za manastirskog ekonoma.
I behu blaženi Atanasije i prepodobni Nikita u upravljanju manastirom kao jedna duša i jedan razum u dva tela, upućujući svu bratiju rečju i primerom na svaku vrlinu i savršeno ugađanje