Sveti Nifont, patrijarh carigradski

Spomen 11. avgust

Božanstveni Nifont rodi se u Grčkoj, od roditelja znamenitih po rodu, no još znamenitijih po po pobožnosti i vrlini, koje uzvišuju čoveka i pred Bogom i pred ljudima. Otac Nifontov zvao se Manuil, a majka Marija. Na svetom krštenju on dobi ime Nikola. Kao dečak Nikola bi dat u školu, gde on skrenu na sebe naročitu pažnju svih svojom skromnošću i izbegavanjem dečjih igara. Mesto da se igra sa decom, Nikola je kao mudra pčela odlazio tamo gde je mogao čuti staračke pouke i podražavati vrlinski život. Bistar i darovit, Nikola za kratko vreme prevaziđe u naukama sve svoje vršnjake. U slobodno vreme on je najviše voleo da čita živote svetih; pri tome on se starao da ih prema svojim moćima podražava u podvižništvu; radi očuvanja celomudrija hranio se hlebom i vodom. U tim početcima podvižničkog života Nikolu je podržavao i mnogo pomagao jeromonah Josif, uvažavan od svih za vrlinski život. Pri čestim razgovorima o pustinjačkom životu, omiljenoj temi Nikolinoj, Nikola jednom zamoli starca Josifa da ga on krišom odvede u neki manastir, jer je znao da bi njegov javni odlazak u manastir mogao imati prepreke i neprijatne posledice. Starac s radošću izađe u susret molbi mladoga Nikole, tajno ostaviše školu i najpre odoše u Epidavrion, gde je živeo otšelnik Antonije, čuven u to vreme po svetosti života.
Kada se putnici javiše ovom svetom starcu, on ih s radošću primi. A kada iz starčevih usta potekoše slatke reči njegove, Nikola ih slušaše sa oduševljenjem; najzad pade k nogama prepodobnog Antonija, moleći ga sa suzama da mu dozvoli da ostane kod njega. Uzalud mu prepodobni ukazivaše na trudove podvižništva i surovost monaškog života, da bi mladog Nikolu otklonio od sebe. No ukoliko je on više plašio Nikolu teškoćama pustinjskog života, utoliko je Nikola uporniji bivao u svojoj nameri, izjavljujući da je gotov na sve što od njega zahtevaju dužnosti i obaveze monaštva. Starac se udivi takvom plamenom usrđu i nepokolebljivoj želji mladog Nikole, primi ga i dade mu keliju. Onda ga pouči kako da se vlada i ratuje protiv tela i zamki Sataninih. Dobri Nikola provede ne dugo kao iskušenik pod starčevim rukovodstvom: jer kao istinsko čedo poslušanja on u svemu podražavaše svoga starca, i nakon ne mnogo vremena zamoli za sebe angelski obraz. - Ako je tako, reče mu božanstveni Antonije, onda znaj, da po prijemu ovoga obraza, ti si dužan vršiti velike podvige i trudove, da te vrag, taj podmukli zavidljivac monaškog smirenja, ne bi srušio i pobedio. Pored toga, sem krsnog i mučnog puta nema drugoga ka nebu. - Posle ovakvih i sličnih pouka starac Antonije postriže Nikolu i nadenu mu ime Nifont.
Od toga vremeia monah Nifont se potpuno posveti Bogu i penjaše se iz sile u silu duhovnoga savršenstva. Ali i vrag nije dremao: čas mišlju na ostavljeno bogatstvo, čas sećanjem na roditelje, on nije prestajao remetiti spokojstvo i mir Nifontove duše, da bi ga povukao natrag. U takvim slučajevima Nifont se odmah javljao k starcu, i sa suzama pripadajući k nogama njegovim otkrivao mu pomisli, pomoću kojih je Satana ratovao protiv njega. I blagodaću Božjom molitve i utehe starčeve bivahu tada za njega isceljenje i zaštita.
Monah Nifont se bavljaše rukodeljem: izvrstan krasnopisac, on tim radom zarađivaše sebi hranu. U usamljeničkom životu svom on svrh svega ukrašavaše sebe ćutljivošću: strogo je čuvao svoja usta od praznoslovlja, i kada je razgovarao, to je činio samo sa blagoslovom starca; a omiljeno mu zanimanje beše čitanje Svetoga Pisma, čije su ga božanske istine uvek dirale i izazivale mu suze. Zbog svega toga Nifont beše savršen u monaškom životu, i na taj način svetli uzor za podražavanje. Međutim, on se ne dugo koristio iskusnim rukovodstvom i poukama svoga starca Antonija. No prepun dana, godina i slave podvižničke, starac Antonije mirno otide ka Gospodu. Gorko i neutešno oplakivaše Nifont ovaj nezamenljivi gubitak za njega; pa pošto provede još dosta vremena u bezmolviju, u molitvenom tihovanju, on se udalji odatle u tvrđavu zvanu Narda, gde tada beše čuven zbog vrlinskog života svog starac Zaharija,

Izvor: Crkveni Kalendar