Sveti Partenije, episkop lampsakijski
Spomen 7. februar
Sveti Partenije rodio se u gradu Melitopolju. Otac mu se zvao Hristofor, i bio đakon melitopoljske crkve. U početku se Partenije nije učio knjizi, ali je dobro pamtio mnoge stvari koje je čuo kada se čitalo Sveto Pismo, i bio je kao neki izvrstan znalac.
Kada poodraste, odlazio je na obližnje jezero, lovio ribu, prodavao, i delio milostinju siromasima. Još od ranog detinjstva svog on bi udostojen blagodati Božje, koju je skrivao pred ljudima. U svojoj osamnaestoj godini on je već počeo činiti čudesa: izgonio je demone iz ljudi prizivanjem presvetog imena Hristovog. A kada se slava njegova stade širiti po narodu, doznade za njega Dreosvećeni Filip, episkop melitopoljski. I dozva ga k sebi. I pošto ga dobro ispita o svemu, on se udivi njegovoj vrlini i Božijoj blagodati u njemu, i naredi da ga nauče knjizi. A kad se nauči knjizi, episkop ga, i protiv njegove volje, posveti za prezvitera, i poveri mu staranje i upravu nad jednim hramom.
Kao prezviter, sveti Partenije se još više podvizavaše, i dobi dvostruku blagodat Božju osvećenja i čudotvorstva, te isceljivaše svaku bolest i činjaše mnoga divna znamenja imenom Gospoda našeg Isusa Hrista. Pored ostalih čudesa on učini i ovo: Jednom ga srete na putu neki čovek kome vo beše isterao oko. Oko mu je visilo na obrazu, a on ga je podržavao rukom jaučući i plačući. Svetitelj uze oko svojom rukom, vrati ga na njegovo mesto, opra vodom, i za tri dana ga potpuno isceli. - Žena pak neka, koja je na telu svom imala ljutu i neizlečivu ranu, dođe k svetitelju, moleći ga da je isceli. Svetitelj oseni krsnim znakom njeno čelo, i ona odmah dobi isceljenje. - Jedanput sveti Partenije iđaše da poseti nekog bolesnika. Kad je prolazio pored kuće jednog velmože, jedan veliki pas se otkinu sa lanca, izlete na kapiju, jurnu besno na njega, skoči mu prednjim nogama na ramena želeći da ga ujede za lice. A on dunu na njega i prekrsti se, i pas tog trenutka uginu, i svetitelj ga zbaci mrtvog sa svojih ramena.
Čuvši za takva i slična čudesa, arhiepiskop kizički Ahil pozva k sebi svetog Partenija i posveti ga za episkopa lampsakijskog. A kada ovaj čovek Božji dođe u poverenu mu episkopiju, zateče u gradu vrlo malo hrišćana, dok svi ostali behu idolopoklonici. Zbog toga pastir dobri veoma tugovaše. I ne prestajaše savetovati ih, i izobličavati, i moliti, i put istine im pokazivati, i čudesa imenom Hristovim tvoriti, i bolesnike njihove isceljivati, dok ih ne privede k poznanju istinitog Boga. Pošto očisti grad od neznaboštva i privede veri, svetitelj zažele da razori idolopokloničke hramove, i mesto njih sagradi hramove Božje. Stoga otputova kod cara Konstantina Velikog da izdejstvuje dopuštenje za ovo. I od blagočestivog i hristoljubivog cara bi primljen sa čašću i ljubavlju, i dobi što je želeo. Jer Konstantin Veliki dade svetitelju svoju carsku pismenu dozvolu. Usto mu podari mnogo zlata za zidanje svetih crkava Božjih, i otpusti ga s mirom.
Vrativši se u Lampsak, svetitelj Božji Partenije se odmah lati posla: poruši do temelja sva idolišta, i usred grada podiže veliki i divan Božji hram. Pri tome je lično sam svojim rukama pomagao zidarima. Za vreme zidanja hrama, jednoga dana dođe k svetitelju čovek, u kome je potajno boravio nečisti duh, i to odavna, ali sam čovek to nije znao. On pristupi svetitelju, i vrlo ga učtivo pozdravi, celivavši mu ruku. A čovek Božji Partenije, poznavši da je u njemu nečisti duh, ne uzvrati mu celivom. Demon pak, smućen u čoveku, reče svetitelju: Želeo sam da te vidim, zato ti i dadoh celiv, a zašto mi ti ne uzvrati celivom? Sveti Partenije mu odgovori: Eto, video si me; šta onda? Demon reče: I videh te, i poznah te. Svetitelj na to reče: Pošto si me video i zaista poznao, onda nziđi iz božjeg stvorenja. Demon odgovori: Molim te, nemoj me izgoniti IZ doma mog, u kome tako odavno obitavam. Svetitelj ga upita: A otkad obitavaš u njemu? Demon odgovori: Od detinjstva njegovog. I niko me do sada nije primetio, samo ti sada, i vidim izgoniš me. No ako me odavde izgoniš, kuda mi onda naređuješ da idem? Svetitelj mu odgovori: Odrediću ti mesto
Izvor: Crkveni Kalendar
