Sveti Filaret Milostivi

Spomen 1. decembar

"Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani", rekao je Gospod. Ova se reč obistini na blaženom Filaretu Milostivom, koji za svoje veliko milosrđe k ništima dožive od Gospoda preveliku milost i bogato uzdarje u sadašnjem i u budućem životu, kao što to svedoči blaženi život njegov.
Blaženi Filaret življaše u Paflagoniji, u selu zvanom Amnija. Blagorodni roditelji njegovi, Georgije i Ana, izmalena vaspitavahu Filareta u pobožnosti i strahu Božijem, i život njegov ukrašavaše se celomudrijem i svakom drugom vrlinom. A kada postade punoletan, on se oženi čestitom, blagorodnom i bogatom devojkom, kojoj beše ime Teozva. U braku njima se rodiše tri deteta: sin Jovan, i dve kćeri: Ipatija i Evantija. Bog blagoslovi blaženoga Filareta, kao nekada pravednoga Jova, i veoma mu uveća imanje i bogatstvo. Behu u njega mnogobrojna stada i sela, plodne njive i izobilje u svemu; skladišta njegova behu puna raznovrsnih zemnih blaga; i ogroman broj robova i robinja služaše u domu njegovom. I Filaret beše poznat u toj oblasti kao jedan od najznatnijih velmoža.
Posedujući tako ogromna bogatstva, i u isto vreme videći mnoge gde se zlopate u krajnjoj nevolji i bedi, blaženi Filaret osećaše prema njima saučešće, i rastužene duše govoraše sebi: Eda li sam tolika blaga dobio iz ruke Gospodnje radi toga da ih sam uživam i naslađujem se, ugađajući svom stomaku? Nisam li dužan da ogromno bogatstvo, darovano mi od Boga, razdelim prosjacima, udovicama, siročadi, bogomoljnim beskućnicima, ubogima, kojih se Gospod na Strašnom sudu pred anđelima i ljudima neće postideti nazvati ih braćom Svojom, govoreći: Kada učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mt. 25, 40). I kakvu će mi korist doneti na dan Strašnoga suda sva imanja moja, ako ih iz tvrdičluka zadržim samo za sebe, jer će taj sud biti bez milosti onima koji ne čine milosti. Eda li će imanja moja u budućem životu biti meni besmrtna hrana i piće? Hoće li mi tamo meke haljine moje biti neraspadljivom odećom? Ne, nipošto! Jer apostol kaže: Ništa ne donesosmo na ovaj svet; dakle, ne možemo ništa ni odneti (1. Tm. 6, 7). Ako dakle ne možemo poneti odavde ništa od zemnih imanja naših, onda je najbolje dati ih u zajam Bogu preko ruku ništih; i Bog neće nikada ostaviti ni mene, ni moju ženu, ni moju decu. U to me uverava prorok David, govoreći: Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena, ni dece njegove da prose hleba (Psal. 36, 25).
Tako govoreći sebi, blaženi Filaret postade milostiv prema sirotinji, kao otac prema svojoj deci: hranio je gladne, pojio žedne, odevao nage, s radošću primao bogomoljne putnike i s ljubavlju ih dvorio. I beše ovaj pravedni čovek sličan drevnome gostoprimcu Avramu i siromaholjubivom Jovu. Stoga beše nemoguće da se svetilnik, ukrašen takim delima milosrđa, sakrije pod poklopcem, i on postade slavan po svoj zemlji onoj, kao grad kad na gori stoji. K njemu, kao vaistinu k utočišnom gradu svom, pribegavahu svi ništi i ubogi. I što je ko iskao od njega: bilo hranu, ili odeću, ili vola, ili konja, ili magarca, ili ma šta drugo, to je milostivi Filaret s radosnom darežljivošću davao.
No nastupi vreme kada čovekoljubivi Bog, koji sve ustrojava na korist čoveku, dopusti da i na pravednog Filareta, kao nekada na ugodnika Njegovog Jova, naiđe iskušenje, da bi se obelodanilo i trpljenje ovoga pravednika kao Jovljevo, i da bi se on, prekaljen iskušenjem kao zlato ognjem, pokazao dostojan Boga. I poče to sa tim što blaženi Filaret stade osiromašivati: ipak to ni najmanje ne izmeni njegovu sastradalnost i milosrđe prema ništima, i on produži davati potrebitima od onoga što imađaše.
U to vreme, po dopuštenju Božjem, na pokrajinu u kojoj življaše milostivi Filaret napadoše Izmailjćani, kao pustošni vihor i plamen ognjeni opustošiše svu zemlju, i mnoštvo življa odvedoše u ropstvo; opljačkaše i blaženog Filareta: sva mu stada ovaca i volova, konja i magaraca zapleniše, a i mnoge robove njegove u ropstvo odvedoše. Tada ovaj milostivi čovek zapade u taku nemaštinu, da mu najzad ostadoše samo jedan rob, jedna robinja, jedan konj, jedna kr

Izvor: Crkveni Kalendar