Sveta prepodobna Poplija Ispovednica

Prepodobna Poplija se podvizavaše u vreme cara Julijana Odstupnika. U mladosti svojoj ona beše udata, i u braku rodi sina Jovana. Sina svog ona posveti Bogu, i on postade vrlo ugledan prezviter. Iako biran za episkopa Antiohije, on zbog duboke smirenosti svoje izbeže to visoko zvanje, i do kraja života ostade pobožan i smeran prezviter. A sveta mati njegova Poplija, posle smrti muža svog, postade igumanija nad monahinjama i devstvenicama.
U to vreme car Julijan Odstupnik beše krenuo u ratni pohod protiv Persije, i prizivaše sve da prinese žrtve idolima. Na njegovom putu ka Antiohiji srete ga ova česna starica Poplija i zajedno sa svojim devstvenicama stadoše pevati što su jače mogle psalam Davidov: Idoli su neznabožački srebro i zlato, delo ruku čovečijih; usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide; uši imaju, a ne čuju; niti ima dihanja u ustima njihovim. Kakvi su oni, takvi neka budu i oni koji ih grade i svi koji se uzdaju u njih (Psal. 134, 15-18). - Čuvši to, car naredi da je uhvate i žestoko biju po licu. To bi učinjeno, i zemlja pocrvene od krvi njezine. A za to vreme sveta mučenica neustrašivo izobličavaše Julijana za bezbožje njegovo, i govoraše da istinu Božju ona stavlja iznad svega. Julijan je ne hte ubiti sada, nego to ostavi kad se bude vratio iz Persije. Ali pošto on pogibe i ne vrati se, sveta ispovednica bi puštena na slobodu. Posle toga sveta Poplija požive bogougodno još neko vreme, i u miru skonča svoj život na zemlji.