Sveti prepodobni Simeon, episkop Vladimirski i Suzdaljski

Spomen 10. maj

Ono što Isus sin Sirahov kaže o Simonu, sinu Onijinom: Simon, sin Onijin, jerej veliki, koji u životu svom postroji dom, i u dane svoje utvrdi crkvu (Knj. Isusa, sina Sirahova: 50, 1); i još: kao jutarnja zvezda usred oblaka, kao pun mesec u vreme svoje, kao sunce koje obasjava crkvu Višnjega (Knj. Isusa, sina Sirah.: 50, 6-7), - to isto treba i mi da kažemo o istoimenom prepodobnom ocu našem Simonu, episkopu vladimirskom i suzdaljskom, svedoku i spisatelju žitija ugodnika pečerskih, drugom letopiscu posle blaženog Nestora. Jer on uistini dobro postroji dom Božji i utvrdi Crkvu Hristovu svojim svetim žitijem i učenjem o žitijima svetih, kao jedan od onih dobrih pastira, o kojima Gospod preko proroka Jeremije obeća govoreći: Daću vam pastire po srcu mome, i oni će vas pasti razumom i znanjem (Jerem. 3, 15). I zaista, sve osobine koje se pripisuju sinu Onijinom Simonu, dobrom pastiru starozavetnom, svojstvene su i ovom prepodobnom Simonu, i pastiru vladimirskom i suzdaljskom.
Ovaj blaženi Simon primi sveti monaški obraz u svetom manastiru Pečerskom, sličnom nebu, ukrašenom svetim podvižnicima kao duhovnim zvezdama, mesecom i suncem. Stupivši u manastir, Simon je s usrđem čitao žitija ranijih Bogu ugodivših svetitelja pečerskih, mnogobrojnih kao zvezde, i sam se na sve moguće načine starao da upražnjava njihove vrline. On se s ljubavlju sećao prvog neimara, prepodobnog Teodosija, koji je umnožio duhovne zvezde monahe, zato i podražavaše njegov život. Sećao se on s ljubavlju i podviga prvonačelnika pečerskog, svetog Antonija, kao svetozarnog sunca koje svetlošću svojih dobrih dela obasja i prosveti sve. Zato se on ugledaše i na njegovo ravnoangelno žitije. Gledajući na prepodobne, umnožene kao zvezde koje služe mesecu i suncu, Simon se učio smirenom poslušanju. On se naročito učio smirenju na primeru svetog Teodosija, koji je kao mesec sijao jače od svih ostalih zvezda i zaslužio u Boga najslavniji venac. Od svetog Antonija, kao od sunca koje jezdi po nebu samo bez ostalih svetila, on nasledi ravnoangelno ugađanje Gospodu u usamljeničkom bezmolviju, molitvenom tihovanju. Slično ogledalu, odražavajući duhovno u sebi sva ta vrlinska svetla: zvezde, mesec i sunce, on je i sam projavljivao iz sebe svetlost zvezdanu, mesečastu i sunčanu. Ustvari, slično starozavetnom prvosvešteniku Simonu, i on nesumnjivo beše kao jutarnja zvezda, i "kao pun mesec", i "kao sunce koje obasjava Crkvu Višnjega". U svetom manastiru Pečerskom, sličnom nebu, on dostojno služaše Presvetoj Bogorodici, svetloj kao jutarnja zvezda, divnoj kao mesec, slavnoj kao sunce, podražavajući po svojim moćima i nju samu u smirenom poslušanju, u usrdnom moljenju sabornom, i u bogomisliju usamljeničkog molitvenog tihovanja. Kada prepodobni Simon svetlošću dobrih dela svojih zasija svuda, i u najudaljenijim krajevima, tada se desi da arhijerejski presto eparhije vladimirske i suzdaljske beše upražnjen, ne imađaše arhijerejskog venca. A Crkva treba da se ukrašava vencem od zvezda, kao što sveti Jovan piše u Otkrivenju (Otkr. 12, 1). Na tom prestolu ne beše pastira - presvetlog sunca i divnog meseca, te se tada ta crkva ne mogaše psalamski pohvaliti: Presto njegov kao sunce preda mnom, i kao pun mesec (Ps. 88, 37.38). U to vreme, po blagovolenju Načelnika pastira - Isusa, koji nekada pastvu ovaca svojih poveri hristoljubivom Simonu Petru, ovaj blaženi Simon koji gajaše osobitu ljubav prema Njegovoj Bogomateri, bi podignut na pastirski presto Bogom čuvanih gradova: Vladimira i Suzdalja. Na taj način se venac te crkve očigledno ukrasi zvezdanom svetlošću, i presto njen zasija kao sunce, i kao pun mesec. Na tom visokom položaju ovaj dobri pastir još jače zasija dobrim delima i kao jutarnja zvezda, i kao pun mesec, i kao sunce: zasija prosvećujući naukom, zagrevajući ljubavlju, život dajući blagodaću od Boga izmoljenom. Ovaj blaženi Simon zamišljaše sebe kao jutarnju zvezdu koja objavljuje kraj noći i početak dana, zato na sve moguće načine čuvaše svoje ovce od dela tamnih, grehom pomračenih, i upućivaše ih na dela svetla, blagodaću

Izvor: Crkveni Kalendar