Sveti Stefan Slepi, despot srpski (Branković)

Spomen 9. oktobar

Sveti pravedni Stefan Branković beše potomak svetog i slavnog kneza Srpskog Lazara, velikomučenika Kosovskog. Sveti supruzi Lazar i Milica imađahu najstariju kćer svoju Maru, koju udadoše za srpskog velikaša Vuka Brankovića. Vuk i Mara porodiše tri sina: Grgura, Đurća i Lazara. Po smrti Lazarevog i Miličinog sina Stefana Visokog, despota Srpskog (od 1389. do 1427. godine), njega na prestolu Srpske despotovine nasledi Marin i Vukov sin Đurađ Branković, kao sestrić i srodnik njegov, jer Stefan ne imađaše rođene dece. Oženivši se grčkom princezom Irinom (Jerinom) Paleologovom iz Soluna, Đurađ sa njom izrodi više dece, među kojom rodi i ovog blaženog Stefana (negde oko godine 1417) .
U detinjstvu svome blaženi Stefan beše vaspitan u svakom dobru: stekao je veliki razum i pobožnost, poslušnost roditeljima u svakoj njihovoj zapovesti, tako da je verom, mudrošću i hrabrošću mnoge prevazilazio, kao i svojom prirodnom telesnom lepotom. Zato su za njega kasnije govorili očevidci, koji su ga već oslepljenog videli, da je pojavom bio "bez prigovora, da se ne može zamisliti čovek dostojanstveniji od njega, i da je visoka rasta i vanredno ozbiljnog i pametnog lica". No najvažnije osobine blaženog Stefana sastojahu se u njegovoj predanosti volji Božjoj, čistom životu i vernosti Crkvi i veri Pravoslavnoj. Iako njegov život beše mučenički i mnogostradalni, kao pravednog i mnogostradalnog Jova, on nikada ne odstupi od vernosti svesvetoj volji Božjoj, a svagda blagodaraše Boga za sve što ga u životu snalažaše. A njegova životna stradanja ne behu mala, kao što će se dalje videti. Zbog tadašnjih teških prilika za hrišćane na Balkanu i siline turskog sultana Murata II, Stefanov otac despot Đurađ dade svoju ćerku Maru sultanu za ženu, da ona; kao nekada pravedna Judita, bude žrtva za spas svoga naroda i otadžbine. Pri odlasku iz prestolnog grada Smedereva za Jedrene sestru Maru su pratila braća Grgur i Stefan, da budu sa Marom neko vreme zajedno i da je time donekle teše. Braća su svojim prisustvom ukrepila veru svoje sestre, tako da se sestra njihova Mara nikada nije odrekla ni napustila hrišćansku veru, niti primila bezbožni islam. Stefan je potom i nadalje ostao u Jedrenu, ustvari više kao neki talac turskom sultanu, dok se Grgur vratio natrag. No pri napadu Turaka na prestolnicu Smederevo i Grgur bude zarobljen i odveden u Jedrene, gde ih, po naređenju samog sultana Murata, a bez znanja sestre im sultanije Mare, svirepi Turci obojicu oslepe, na sam Uskrs 1441. godine. Kao razlog za tako svirepo delo sultan je navodio prepisku braće sa ocem im Đurđem (koji je tada bio ostao bez despotovine i nalazio se u Dubrovniku), u kojoj su oni tobože otkrivali despotu Srpskom tajne Turske carevine. Ustvari, glavni razlog oslepljenja ovih srpskih plemića bila je turska zavist, zbog njihove lepote i viteštva, i zbog straha da oni ne postanu naslednici i vladari Srpske zemlje i države.
Nekoliko godina posle ovog nevinog stradanja, blaženi i mnogonapaćeni Stefan slepi i slepi mu brat Grgur biše od sultana Murata vraćeni u Srbiju i živi predati ocu njihovom despotu Đurđu. Jer u ratu između hrišćana i bezbožnih Agarjana pobediše tada (godine 1443-4) hrišćani, te Turci biše prinuđeni da sklope mir i da despotu Đurđu povrate i žive sinove i grad Smederevo i celu despotovinu. Oslepljenog Stefana i Grgura predao je Đurđu u Smederevu turski komesar Balta Oglu. Tužan je bio i prebolan prizor kad su se sreli otac i slepi mu sinovi: deca su posrćući pošla ocu u zagrljaj, ali je stari despot riknuo kao ranjeni lav i stropoštao se onesvešćen na zemlju. A naša narodna duša ostavila je u narodnoj pesmi zapisane ove reči za njih: "Mila deco, dva Despotovića, koliko ste jadni i slijepi, toliko ste suviše lijepi".
Pre svoje smrti stari despot Đurađ uzeo je sebi za savladara svog najmlađeg sina Lazara. Stari otac umro je na Badnji dan, 24. decembra 1456. godine, u devedesetoj godini života. Uskoro za njim umrla je i njegova supruga Jerina, Stefanova majka (3. maja 1457 g.), a uskoro za njom i mladi despot Lazar (20. j

Izvor: Crkveni Kalendar