Sveti Stefan, kralj srpski prvovenčani

Spomen 24. septembar

Ovaj sveti sluga Božji beše sin velikog Srpskog župana Stefana Nemanje, poznatoga u monaštvu kao svetog i prepodobnog Simeona Mirotočivog, i brat po telu i po duhu ravnoapostolnog oca našeg Svetog Save, prvog Arhiepiskopa Srpskog. Kada se navršiše godine vladanja bogoljubivog i hristoljubivog Stefana Nemanje, on u zgodno vreme ostavi slavu i počasti vladarskog prestola i posveti sebe i sav svoj život Bogu, zamonašivši se u svojoj zadužbini manastiru Studenici. Umesto sebe on na prestolu države Srpske ostavi svoga drugog po redu sina, ovoga blaženog Stefana, kasnije u monaštvu nazvanoga Simona Monaha. To bi na saboru u prestonici Rasu, na Blagovesti 25. marta 1196. godine. Tom prilikom blaženi starac Nemanja izgovori pouku narodu i sinovima svojim, kako treba živeti i vladati se, svaki na svome mestu i položaju. Ukazujući na prestolonaslednika Stefana on reče svima: "Ovoga imajte umesto mene! Koren dobri koji je izišao iz moje utrobe. Njega postavljam na presto u državi, Hristom mi darovanoj". Ovome pak sinu svome Stefanu on izgovori sledeću pouku: "Čedo moje ljubljeno, ovaj presto moje države podaren mi je od Gospoda, Nebeskog Cara . . I ti, sine moj mili, budi blagosloven Bogu Višnjemu koji caruje na beskonačne vekove. I ovaj moj presto neka je blagosloven od Gospoda Boga mog i od mene oca tvog tebi i deci tvojoj, i posle dece tvoje i celom potomstvu tvom do veka. I Gospod Bog moj neka ti pomogne na njemu, hodeći i ležući i ustajući sa tobom, veseleći dušu tvoju utešenjem Svetoga Duha. I Gospod Bog moj neka te sačuva; i On ti je pokrovitelj tvoj na svakom mestu. I Gospod Bog moj neka te sačuva od svakog zla! ... I Gospod Bog moj neka nauči noge tvoje na izvršenje volje Božje ovde na prestolu ovom, i u celom životu tvom, i u beskonačne vekove, amin!"
Zatim sveti roditelj zapovedi svetome sinu i nasledniku svome da se trudi u svakom dobrom delu, da bude dobra srca prema narodu hrišćanskom, da se brine o crkvama i njenim služiteljima, da sa zadovoljstvom sluša arhijereje i sveštenike, da poštuje i pazi monahe, da bi se oni molili za njega, da ni u čemu ne bude zazoran pred Bogom i ljudima.
Sve ove savete svoga bogoljubivog oca Stefan je pažljivo i sa ljubavlju primio i smestio u srce svoje, i svim silama se od tada starao da ih izvrši i ispuni na delu. Jer on beše od detinjstva mudar i razborit, a uz to još dobro vaspitan od svetih roditelja svojih u svakoj dobroj i korisnoj stvari božanskoj i čovečanskoj. I vladaše bogougodno blaženi Stefan na Srpskom prestolu, potpomagan molitvama i blagoslovim svoga svetog oca Simeona i svetog brata Save.
Stefan beše oženjen princezom Evdokijom, ćerkom Aleksija Anđela, brata grčkog cara Isaka Anđela (1185-1195 g.), sa kojom je dobio od Boga četiri sina: Radoslava, Vladislava, Uroša i Predislava. Ovaj Aleksije uskoro postade car u Carigradu, tako da je Stefan postao carski zet, i to je ne malo pomoglo njemu i njegovom svetom ocu i bratu da podignu veliku Srpsku lavru Hilandar u Svetoj Gori Atonskoj. Jer kada tamo dođe prepodobni Simeon i preko Svetoga Save dobi od cara, prijatelja svoga, stari zapusteli manastir Hilandar, on napisa pismo sinu svome Stefanu u Srbiju, u kome mu ovako govoraše: "O ljubljeno čedo i slugo Hristov . .. pišem ti da nađoh pusto mesto usred Gore Svete, Vavedenje Presvete Bogorodice, zvano Hilandar. Ne lenji se, nego pohitaj svom snagom svojom da ga podigneš, da se sazida hram Presvete u naš spomen u ovoj zemlji, i posle mene da bude i tvojoj deci i unucima, u vašem rodu do veka. Jer ti si ktitor ovoga manastira, kao što ti ja i ranije pismeno predadoh u državi svojoj hram Presvete Bogorodice Dobrotvorke u Studenici". Na ovo pismo oca i brata iz Svete Gore, crkvoljubivi i monaholjubivi samodržac Stefan pohita sa odzivom i posla u Svetu Goru velike količine zlata i srebra i svega ostalog potrebnoga, te tako bi sagrađena carska lavra Hilandarska. Uskoro zatim ovaj blagosloveni Stefan ne odocni da postane ktitor i velike Srpske arhiepiskopije, Doma Spasovog u Žiči, opet zajedno sa svojim bratom Svetim Savom.
Sv

Izvor: Crkveni Kalendar