Sveti Stefan Štiljanović

Spomen 4. oktobar

SPOMEN SVETOG I PRAVEDNOG KNEZA
STEFANA ŠTILJANOVIĆA,
despota Srpskog
POSLE propasti Srpskog carstva i despotovine u Smederevu (1459. godine), Srbi u Srbiji i drugim srpskim krajevima potpali su pod tursko ropstvo, dok su Srbi preko Save i Dunava potpali pod vlast Mađarsko-austrijske države. Oni su tu bili nešto slobodniji i po dozvoli mađarskih kraljeva imali su svoje starešine, koji su se zvali despoti i upravljali su Srbima u Sremu, Bačkoj i Slavoniji. Tako je posle propasti Srpske države u Smederevu, srpski despot u Sremu postao Zmaj Ognjeni Vuk, sin Grgura Brankovića Slepog, sinovac svetog Stefana Slepog, poslednjeg despota slobodne Srbije i Smedereva. Po smrti pak Zmaj Ognjenog Vuka, mađarski kralj Matija dade despotsko zvanje Đorđu Brankoviću, sinu spomenutog Svetog Stefana Slepog i Svete Majke Angeline. No kako se Đorđe ubrzo zamonaši i dobi ime Maksim, despotsku titulu nasledi njegov brat Jovan Branković, koji i despotovaše sve do svoje smrti 1502. godine. Posle njegove blažene končine, njegova blagočestiva supruga despotica Jelena, obrati se svome srodniku na srpskom jadranskom primorju knezu Stefanu Štiljanoviću i pozva ga da, umesto preminulog supruga njenog Svetog Jovana, on preuzme u Sremu i Slavoniji srpsko despotsko dostojanstvo.
Ovaj blaženi knez Stefan Štiljanović, poreklom iz srpskog plemena Paštrovića, južno od Huma, sa crnogorskog primorja, rođen je od pravoslavnih i blagočestivih roditelja i odgajen u svakoj dobroj nauci Gospodnjoj. Još kao mlad pokazao se kao veoma bogoljubiv i čovekoljubiv i starao se da srce svoje svagda ima upravljeno ka Gospodu. Kada je pak odrastao on je usrdno revnovao u delatnom ispunjavanju volje Božje, kojoj se učio iz Svetog Pisma. Stefan takođe beše vešt i u vojnoj veštini i srcem beše veoma hrabar, kao što se to docnije pokaza u borbama sa bezbožnim Agarjanima, to jest Turcima.
Otišavši iz svog rodnog kraja u Srem (krajem 15. ili početkom 16. veka), on postade despot Srpski i dobi na upravu mesto Morović u Sremu, gde od tada beše njegovo sedište. Pravedni Stefan se i ovde, kao i svuda do sada, uklanjaše od svakoga zla i činjaše svome narodu mnoga dobra. On sebe svagda ograđivaše strahom Božjim i bogoljubivim čovekoljubljem. Beše izobilan verom pravoslavnom, molitvom i milostinjama, kako prema ljudima, tako i prema crkvama i manastirima. Iako beše opasan vlašću, on nikada ne zaboravljaše činiti pravdu. No vremena u kojima on upravljaše behu vrlo teška, i neprilike pritiskivahu njega i njegov narod sa svake strane. Pravedni Božji rodoljub, ovaj divni knez i despot Srpski može se zaista usporediti sa svetim Aleksandrom Nevskim ili sa svetim Jovanom Vladimirom.
Junački se boraše pravedni Stefan protiv nasilja turskog, jer bezbožni Turci sve više i više napadahu na severne hrišćanske krajeve i narode. Posle znamenite Mohačke bitke 1526. godine, gde turski sultan Sulejman I, zvani Veličanstveni (1520-1566. g.)* pobedi mađarskog kralja, Turci sve više zalažahu u severnije krajeve i strahovito pljačkahu i zlostavljahu tamošnji hrišćanski živalj. Uz to, u ovo vreme nastadoše i unutrašnji sporovi mađarskih i austrijskih velikaša oko mađarskog prestola, što sve još više umnožavaše srpska stradanja i nevolje u ovim krajevima. Istakavši se svojim borbama protiv bezboštva i nasilja turskog, a i svojim pravednim i pravilnim stavom prema svojim gospodarima u Mađarskoj, Stefan uskoro dobi na upravu i još neke oblasti, kao što su mesta Miholjac i Glogovnica u Virovitičkoj Županiji, zatim gradovi Novigrad i Orahovica, a potom, zajedno sa svojom blagočestivom suprugom Jelenom, on dobi na dar i posed zvani Ešćem u Sremu. No kada turski napadi i nasilja još više učestaše, jer Turci uskoro zauzeše i grad Budim (1529 g.) pa opkoliše i sam grad Beč, tada pravedni Stefan zamoli ugarskog kralja da mu da neko zaštićenije mesto, eda bi se sa narodom svojim nekako izbavio od nasilja agarjanskog. Jer on govoraše kralju da ne može više podneti tolike pljačke i nasilja turska: "Plivamo usred neprijatelja, kao jabuka posred vode", govoraše on. Iako se Stefan hr

Izvor: Crkveni Kalendar