Sveti Trifilije, episkop Lekvusije Kiparske

Spomen 13. jun

Sveti Trifilije rodio se na ostrvu Kipru. Svetovnu filosofiju izučio je u Viritu, a duhovnoj filosofiji naučio ga je sveti Spiridon, episkop Trimituntski, čiji on učenik bejaše. Sveti Trifilije bi samim Bogom predizabran i prednaznačen za episkopa: jer pre no što postade episkop, njega u viđenju vide kao arhijereja car Konstancije, o čemu se u žitiju svetog Spiridona kazuje sledeće:
Posle smrti Konstantina Velikog vlast carska pređe na njegove sinove, pri čemu najstariji, Konstancije, dobi na upravu Istok. Za vreme jedne posete Antiohiji Sirijskoj on se iznenada teško razbole, ali lekari ne mogahu naći leka njegovoj bolesti. Tada, manuvši lekare, bolesni car pribeže molitvom Bogu koji je moćan isceljivati i duše i tela: on usrdno moljaše Boga za svoje isceljenje, i u sanom viđenju vide anđela koji mu pokazuje skup mnogih svetih episkopa, među kojima mu ukaza na dvojicu najistaknutijih, koji kao da behu vođi i starešine ostalima; pri tome anđeo reče caru da ga jedino oni mogu isceliti od bolesti. Probudivši se iz sna i razmišljajući o viđenju, car ne mogaše doznati ko su ti episkopi. Jer kako je mogao poznatn one, čija imena i postojbinu znao nije? Naročito ako se uzme u obzir, da jedan od njih još ne beše u stvari episkop nego je to tek imao postati. Car beše dugo u nedoumici povodom toga; zatim dođe na ovakvu misao: sazva k sebi episkope iz svih okolnih gradova, pokušavajući da među njima raspozna ona dva episkopa što mu behu pokazana u viđenju, ali ih ne pronađe. Tada car pozva k sebi vrlo mnoge episkope iz dalekih pokrajina, ali ni među njima ne obrete onu dvojicu. Posle toga on posla pozive u sve oblasti svoje carevine, da se k njemu saberu svi episkopi. Takvo carevo naređenje, ili bolje reći molba, stiže i na ostrvo Kipar k blaženom Spiridonu Trimituntskom, kome od Boga bi otkriveno sve što se dogodilo s carem. Spremivši se za put, sveti Spiridon krenu k caru povevši sa sobom svoga učenika Trifilija, sa kojim ga car beše video u viđenju; tada Trifilije još ne beše episkop. Stigavši u Antiohiju, putnici se uputiše k caru. Sveti Spiridon beše bedno odeven, u rukama imađaše palmov štap, na glavi ubogu mitru, a na grudima mu visijaše glineni sasudić, u kome je on, po običaju žitelja svetog grada Jerusalima, nosio jelej od Svetoga Krsta. Kada on takav ulažaše u carsku palatu, jedan od pridvornih slugu, smatrajući ga za običnog prosjaka, nasmeja mu se, i ne dajući mu da uđe, udari ga po obrazu. A nezlobivi sveti Spiridon, ispunjujući reč Gospodnju, okrenu mu i drugi obraz (Mt. 5, 39). No sluga, shvativši da je to episkop i uvidevši svoj greh, smireno zamoli za oproštaj, i dobi ga. Čim sveti Spiridon uđe kod cara, car ga odmah poznade, jer ga takva i u snu vide. I ustavši sa svog mesta, car priđe i pokloni se sluzi Božjem, sa suzama ga moleći da se pomoli Bogu za njegovo isceljenje. A sveti Spiridon dodirnu carevu glavu, i car tog časa postade zdrav; i radovaše se svome isceljenju koje dobi molitvama svetoga. Car ukaza veliko poštovanje svetitelju, i sav taj dan provede s njim u veselju, gosteći svog dobrog lekara.
Sveti pak Trifilije veoma se divljaše svoj slavi carskoj: lepoti palate, veličanstvenom izgledu cara, prisutnim velikašima, raskošnim haljinama slugu, i celokupnom čudesnom i sjajnom uređenju. Primetivši to, sveti Spiridon upita svog učenika: Što se diviš, brate? Zar gordost i slava carska čine cara pravednijim od drugih hrišćana? Zar car ne umire i ne predaje se zemlji onako isto kao i svaki prosjak? Zar neće kao i ostali predstati Strašnome Sudiji? Što ti ono što je prolazno počituješ kao neprolazno, i diviš se onome što je ništavno, dok naprotiv treba tražiti ono što je neveštastveno i večno i ljubiti jedino nepropadljivu slavu nebesku? Nakon malo vremena posle ovoga sveti Trifilije bi postavljen za episkopa grada Levkosije (ranije zvane Lidra) na ostrvu Kipru. Ali se on i kao episkop ne odvajaše od svog duhovnog oca i učitelja, svetog Spiridona, nego dolažaše k njemu radi duševne koristi svoje. To se vidi iz ovoga što sledi. Jednom sveti Spiridon iđaše

Izvor: Crkveni Kalendar