Papa Silvestar I
Hierarch
Spomen 2. januar
ŽITIJE SVETOG OCA NAŠEG
SILVESTRA pape rimskog
Sveti Silvestar, u starom Rimu rođen i u svetoj veri vaspitan, bi učenik prezvitera Kirina. Od njega se nauči knjižnoj mudrosti i dobrim običajima. Kao punoletan, beše veoma gostoljubiv. Iz ljubavi k Bogu i k bližnjemu on dovođaše strance u svoj dom, i pošto bi im oprao noge, ugošćavaše ih, i činjaše im svaku uslugu.
Jednom iz Antiohije dođe u Rim, propovedajući Evanđelje carstva, episkop Timotej, čovek svet i ispovednik Hristov. Njega Silvestar primi u svoj dom. I dobivši mnogo duhovne koristi od njegovog svetog života i učenja, on postade savršen u vrlinama i veri. A Timotej, živeći u Silvestrovom domu godinu i nekoliko meseci, mnoge Rimljane od idolopoklonstva obrati k Bogu. Zbog toga ga eparh grada Tarkvinije baci u tamnicu, i dugo držaše u okovima. I bi tri puta bijen što ne pristade da prinese žrtvu idolima. Zatim mu mačem otsekoše glavu. A blaženi Silvestar noću uze njegove svete mošti, i sahrani ih u domu svom sa odgovarajućim pesmama. Zatim žena jedna hrišćanka, po imenu Teonisija, sa blagoslovom episkopa rimskog Melhiada, podiže o svom trošku hram svetom Timoteju, u koji i prenese mošti svetog mučenika.
Eparh grada Tarkvinije dozva Silvestra i tražaše od njega imovinu što je ostala posle Timoteja, i prisiljavaše ga da prinese žrtvu idolima. A kada ovaj ne htede, on mu grožaše mukama. Silvestar pak, providevši da će eparh brzo umreti od iznenadne smrti, reče mu evanđelsku reč: Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe (Lk. 12, 20), i nećeš ostvariti ono što se hvastaš da ćeš mi učiniti. - Razgnevi se eparh na ove reči, i naredi da svetoga Silvestra vežu železnim verigama i bace u tamnicu. A sam sede da jede. I kad jeđaše ribu, zapade mu riblja kost u grlo, koju nikakvim načinom ni lekarijom ne mogaše izvaditi. I mučeći se od toga sve do ponoći, izdahnu, kao što proreče svetitelj. I sutradan rodbina s plačem sahrani eparha. A hrišćani s radošću izvedoše Silvestra iz tamnice. I veoma ga poštovahu ne samo hrišćani nego i nehrišćani. Jer mnoge sluge eparhove, kada videše da se proroštvo Silvestrovo ispuni, udlašiše se, i pripadahu k nogama svetiteljevim bojeći se da se i njima ne desi neko zlo kao njihovom gospodaru; a drugi, ubeđeni tim čudom, poverovaše u Hrista.
Kada sveti navrši trideset godina, episkop rimski Melhiad proizvede ga za đakona. Zatim, posle Melhiada Silvestar bi od svih izabran na presto rimskog episkopa, i beše na njemu kao velika sveća na svetnjaku. I pasaše stado Hristovo kao drugi apostol, rečju i delom upućujući ga na spasonosnu pašu. A kada nađe neke sveštenike, koji su čin svoj ostavili i trgovinom se bavili, vrati ih opet crkvenom služenju. I donese kanon da se niko od posvećenih ne sme baviti trgovinom.
Ovaj presveti otac nadenu kod Rimljana imena sedmičnim danima, jer u to vreme, prvi dan sedmice, koji mi nazivamo nedeljom, Rimljani nazivahu danom sunca, a ostale dane nazivahu danom Meseca, danom Marsa, danom Merkura, danom Jupitera, danom Venere, danom Saturna. Svetitelju behu odvratna nečestiva imena neznabožačkih bogova, i naredi da se prvi dan naziva dan Gospodnji, jer u taj dan Gospod naš slavno vaskrse iz mrtvih, a ostale dane onako kako ih Rimljani i sada nazivaju. A odredi i ovo: da hrišćani poste samo u onu subotu u koju Hristos umre i siđe u ad da ga razruši i izvede otuda praoca Adama sa praoiima, a y ostale subote zabrani da se posti.
U to vreme beše u Rimu velika zmija koja je živela u jednoj dubokoj pećini pod gorom, zvanom Tarpej. Toj zmiji neznabošci svakog meseca prinošahu žrtve kao bogu. Kad god je izlazila iz pećine, uvek bi zatrovala vazduh svojim otrovnim dahom, te bivahu mnogi smrtni slučajevi među ljudima koji življahu u blizini, naročito među decom. Sveti Silvestar, želeći i da ljude izbavi od te napasti i da ih od bezbožja privede istinitom Bogu, sazva hrišćane što življahu u gradu, i naloži im trodnevni post i molitvu. A sam prednjačaše svima u postu i molitvi. I jedne noći javi mu se u viđenju sveti apostol Petar, naređujući mu da uzme sa sobom neke sveštenike i đ
Izvor: Crkveni Kalendar
