Sveti prepodobni Simeon Stolpnik
Venerable
Spomen 1. septembar
U zemlji Kapadokiji, u selu Sisanu, življahu hrišćani supruzi Susotion i Marta. Njima Bog darova ovaj blagosloveni plod sina, kome dadoše ime Simeon, i koga po običaju hrišćanskom krstiše. Vaspitavaše se on ne u knjižnom učenju nego u prostoti i nezlobivosti; ali se mudrost Duha Božija useljuje i u proste ljude i zna neuke izbirati, da bi posramila mudrovanje ovoga veka. Kada Simeonu, budućem pastiru slovesnih ovaca, bejaše trinaest godina, on stade pasti ovce oca svoga, čime se upodobi Jakovu, Mojsiju i Davidu, koji takođe pasijahu ovce i biše udostojeni božanskih otkrivenja. Jednom u toku zime, kada se ovce zbog velikog snega ne izgonjahu na pašu, blaženi dečak Simeon beše slobodan i sa roditeljima svojim ode u nedelju u crkvu. Pažljivo slušajući šta se peva i čita, Simeon ču sveto evanđelje u kome se nazivaju blaženima siromašni, oni koji plaču, krotki, čisti srcem, pa upita jednog česnog starca koji stajaše pored njega, šta znače ove reči. Naučen Duhom Božjim, starac stade objašnjavati Simeonu i dugo ga poučavaše, pokazujući mu put ka siromaštvu duha, čistoti i ljubavi Božjoj, i ka vrlinskom životu uopšte, koji vodi savršenstvu. I dobro seme starčevih pouka pade na dobru zemlju: u duši Simeonovoj tog časa izniče usrdna čežnja ka Bogu i izraste nepokolebljiva želja da pođe tesnim putem koji vodi k Bogu, jer on odluči u umu svom da bez odlaganja ostavi sve i krene za čežnjom srca svog. Poklonivši se česnome starcu i blagodareći mu za korisno poučenje, Simeon mu reče: Ti si mi otac i mati, učitelj dobrih dela i vođ spasenja moga.
Odmah posle toga Simeon izađe iz crkve, i ne svraćajući kući otide u jedno usamljeno mesto, zgodno za molitvu. Tu on pade na zemlju ničice krstoliko i s plačem se moljaše Bogu da mu pokaže put ka spasenju. Augo ležeći tako i moleći se, on naposletku zaspa i vide ovakvo viđenje: kopa on neki temelj, i ču glas koji mu govori: "kopaj dublje!" I on stade kopati dublje. I kad presta kopati, smatrajući da je dovoljno duboko, on opet ču glas koji mu naređuje da kopa još dublje. On ponovo stade kopati; i kad prestade sa kopanjem, njemu i po treći put dođe glas da produži sa kopanjem. Najzad ču ove reči: "Prestani, dosta je! A sada, ako hoćeš da zidaš zgradu, zidaj trudeći se usrdno, jer bez truda ništa uspeti nećeš".
Ovo viđenje zbi se na samom Simeonu. On na dubokom smirenju položi takav temelj za izgrađivanje sebe i drugih, da njegove vrline, izgledaše, prevazilaze ljudsku prirodu.
Posle ovog viđenja Simeon ustade i ode u jedan od manastira u njegovoj postojbini. Iguman toga manastira bejaše blaženi Timotej. Simeon pade na zemlju pred manastirskim vratima, i ležaše sedam dana bez hrane i pića, a u osmi dan izađe iguman i upita ga, odakle je, kuda ide, kako ee zove, nije li učinio neko zlo i beži od ruku gospodara svojih. Simeon pade k nogama igumanu i sa plačem mu govoraše; Nisam, oče, ja od takvih; nikome nisam učinio zla, nego žudim da svim srcem Bogu služim. Smiluj se na mene grešnog, i dopusti mi da uđem u manastir i budem sluga svima. - Providevši u Simeonu Božji poziv, iguman ga uze za ruku i uvede u manastir govoreći bratiji: Učite ga monaškom životu i manastirskim pravilima i ustavu.
Primljen u manastir, Simeon se svima pokoravaše i služaše. Za kratko vreme on nauči napamet ceo Psaltir. Kada mu bejaše osamnaest godina on bi postrižen za inoka, i ubrzo postade iskusan inok, jer strogošću svoga života on prevaziđe sve inoke toga manastira. Bratija u manastiru uzimahu hranu: neki jedanput dnevno uveče, neki svaki drugi dan, a Simeon ne uzimaše hrane čitavu sedmicu.
Roditelji Simeonovi dve godine tražahu Simeona svuda i ne mogahu ga pronaći, pošto ga Bog skrivaše. I plakahu mnogo za njim, i toliko tugovahu, da mu otac umre od tuge. A Simeon, našavši sebi oca u Bogu, svega sebe predade Njemu od mladosti.
Živeći u toj lavri, blaženi Simeon pođe jednom ka studencu da zahvati vodu. Uzevši konopac od kofe, vrlo jak i oštar, ispleten od palmovih vrvca, on ga tako čvrsto omota oko nagog tela svog, od vrata do bedara, da mu se konopac ureza u telo. Nakon deset
Izvor: Crkveni Kalendar
