Svetih četrnaest hiljada mladenaca vitlejemskih

Spomen 29. decembar

VIDEVŠI da su ga mudraci ismejali, Irod se veoma razjari (Mt. 2, 16). A na koga se on razjari? S jedne strane na mudrace koji ga izigraše, a s druge - na novorođenog Cara Judejskog. Na mudrace se on gnjevljaše što se oni ne vratiše k njemu i ne obavestiše ga o Detetu; a na Hrista se gnjevljaše iz straha da mu On ne uzme carstvo; jer ne znajući da Hristovo carstvo "nije od ovoga sveta" (Jn. 18, 36), Irod smatraše da će Hristos carovati zemaljskim carstvom.
Šta dakle uradi bedni Irod ne mogući odmazditi mudracima, jer oni već behu otišli, ni ubiti Hrista, jer se ne mogaše pronaći? On izli svoj gnjev na nevinu decu. Kao što ljuti zver kada ga rane, ne gleda na onoga koji ga je ranio, već kidiše na ono što mu se nađe pred očima, pa to zgrabi, čerupa i kida kao da je glavom onaj koji ga je ranio; tako i Irod, mučen gnjevom i ne nalazeći vinovnike svoga gnjeva, ustremi jarost svoju na nevinu dečicu koja mu ničim ne behu skrivila. On posla, kao u rat, naoružane vojnike te pobiše svu decu u Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i ispod, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca (Mt. 2, 16). Jer Irod, po kazivanju mudraca, pamćaše vreme kada se pojavila zvezda. A i po tumačenju svetog Zlatousta i svetog Teofilakta zvezda se pojavila još pre Rođenja Hristova. A za koliko vreme pre Rođenja? Ako se ona pojavila u sam čas Blagovesti, onda od Blagovesti Presvete Bogorodice do Rođenja Hristova prošlo je devet meseci. Mudraci pak dođoše u Jerusalim na sam dan Rođenja Hristova i pokloniše se Hristu u Vitlejemu pa drugim putem otidoše u zemlju svoju. Zato Irod nije odmah saznao da su ga mudraci izigrali, nego je spočetka smatrao da oni nisu našli traženo dete, pa postidevši se svoje greške, ne usudiše se da mu se jave, već postiđeni otidoše tajno u zemlju svoju.
Zatim nakon četrdeset dana, odigra se u hramu Solomonovom slavni događaj: starac Simeon i proročica Ana sretoše tamo Božanstveno Detence, doneseno Bogomaterom u dan očišćenja, i svedočiše o Hristu, i javno blagovestiše mnogo narodu o Njemu. Glas o svemu što se dogodilo u hramu u dan Sretenja Gospodnja pronese se po svemu Jerusalimu, a stiže i do cara. Tada Irodu bi jasno, da to zaista i jeste traženo Dete, i da su istinite reči mudraca o novorođenom Caru, koga su oni našli u Vitlejemu, ali se nisu vratili k Irodu, prezrevši njegovu vlast.
To strahovito razjari bezakonog Iroda. I on se odmah svom dušom dade na posao: da pomoću raznih tajnih i lukavih sredstava pronađe to Detence. Ali mu sve to bi uzalud, pošto Josif pobeže s Detetom u Egipat odmah posle viđenja koje imade u snu. Čitavu godinu tragaše Irod za Hristom. Posle toga Irodu je valjalo zbog nekog posla otputovati u Rim k ćesaru. I Irod se silno uznemiri što još ne beše pronašao traženo Dete, jer se bojao da se u njegovom odsustvu ne pronađe i ne proslavi u narodu novi car, i ne oduzme od njega Judejsko carstvo. Sa tog razloga on odmah donese odluku u umu svom: da pobije svu decu Vitlejemsku, eda bi na taj način ubio s njima i novorođenog cara.
I taj bezakoni pokolj dece bi izvršen na godinu dana po Rođenju Hristovom, dvadeset devetog decembra. Tog dana Crkva svetkuje i spomen njihov. A tada, od pojave zvezde već beše prošlo godina i devet meseci. Što pak Irod pobi svu decu od dve godine i ispod dve godine, on to učini iz straha i radi veće sigurnosti. O tome sveti Zlatoust kaže: "Ne čudi se što Irod naredi da ubijaju decu od dve godine i ispod dve godine. Mučitelj to učini, jer se u njemu sastadoše strah i jarost. Zbog toga Irod postade vrlo oprezan, i od velikog straha on osudi na pogibao i stariju dečicu". - Sa tim se slaže i Jevtimije Zigaben, koji kaže: "Irod je smatrao da se zvezda nije odmah pokazala mudracima, nego da se Dete rodilo mnogo pre njene pojave. Stoga on radi veće sigurnosti i naredi da se pobiju deca od dve godine naniže".
Decu Vitlejemsku ubijahu na razne načine: jedne ubijahu mačem, druge razbijahu o kamenje i stenje, neke udarahu o zemlju i nogama gažahu, neke rukama zadavljahu, neke raskidahu i rastrzahu, neke probadahu, neke napo

Izvor: Crkveni Kalendar