Blagovesti

BLAGOVESTI PRESVETE BOGORODICE
SINAKSAR NA BLAGOVESTI
KADA se Presvetoj Djevi navrši jedanaest godina prebivanja i služenja pri hramu Jerusalimskom, i četrnaest godina od Rođenja - kada, dakle, stupi u 15-tu godinu života, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne može više ostati pri hramu, nego treba da se obruči i stupi u brak. No kako veliko iznenađenja za sve sveštenike bi odgovor Presvete Djeve, da je se ona posvetila Bogu i da želi ostati devojkom do smrti ne stupajući ni s kim u brak! Tada po promislu i vnušenju Božjem prvosveštenik Zaharija, otac Pretečev, dogovorno sa ostalim sveštenicima, sabra dvanaest bezženih ljudi iz plemena Davidova, da bi jednome od njih uručili Djevu Mariju na čuvanje devojaštva njenog i staranje o njoj. I bi uručena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik. U domu Josifovom Presveta Djeva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u čitanju Svetog Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ručnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i događajima. Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naročite potrebe. Najčešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim. No kada se navrši vreme prorečeno Danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obećanje svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se veliki arhangel Gavril u odaji Presvete Djeve, i to, kako neki svešteni pisci pišu, u trenutku baš kada je ona držala otvorenog proroka Isaiju i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu: Gle, devojka će začeti i rodiće sina! (Is. 7, 14). Javi joj se Gavril u evetlosti arhangelskoj i reče joj: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom! i ostalo sve redom kako piše u Evanđelju božanstvenog Luke (Lk. 1, 26-38). Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Djevu Prečistu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel Gavril rečju: Raduj se! da oznamenuje time, da Novi Zavet ima da znači radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda i Blagovest se smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.
REČ NA BLAGOVESTI PRESVETE BOGORODICE
KAD se navršiše godine i približi vreme izbavljenja roda ljudskog, koje se imalo obaviti očovečenjem Boga, trebalo je na svaki način pronaći tako čistu, besprekornu i svetu devojku, koja bi bila dostojna da ovaploti besplotnog Boga i posluži tajni našeg spasenja. I nađe se takva devojka: čistija od svake čistote, besprekornija od svakog duhovnog stvorenja, svetija od svake svetinje - prečista i preblagoslovena Djeva Marija, izdanak iz besplodnog korena svetih pravednih bogoroditelja Joakima i Ane, plod roditeljskih molitava i postova, kći carska i prvosveštenička. I to naće se na mestu svetom u Solomonovom hramu ona koja je imala postati oduhovljeni hram Božji; nađe se u unutrašnjosti hrama, u Svetinji nad svetinjama, ona koja je imala roditi svetiju od svih svetih Reč. Jer tamo pogleda Gospod sa visine slave carstva svog na smirenje sluškinje svoje, i izabra nju, unapred izabranu od svih rodova, izabra je za majku predvečnoj Reči svojoj, o čijem ovaploćenju od nje beše je na tajanstven način obavestio pre Arhangelove blagovesti, kao što nam to tvrde verodostojna kazivanja svetih.
Živeći u hramu dvanaest godina, ona provođaše vreme ne samo u bogorazmišljanju, neprestanoj molitvi i ručnom radu, nego i u čitanju Božanstvenih Knjiga, poučavajući se u zakonu Gospodnjem dan i noć. O njoj pišu sveti Epifanije i sveti Amvrosije, da je bila vrlo bistra, volela pouke, i revnosno čitala Sveto Pismo. A crkveni istroričar Georgije Kedrin piše, kako je ona još za života svojih svetih roditelja dobro izučila jevrejske knjige. Čitajući često proroštvo Isaijino: Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil (Is. 7, 14), što znači: s nama Bog, sveta Djeva plamtijaše ljubavlju ne samo prema očekivanom Mesiji nego i prema onoj devojci koja je imala zatrudneti i roditi Mesiju. I ona razmišljaše, kako je to velika čast postati roditeljka Emanuila Sina Božjeg, i kako je neiskazana tajna da devo