Blažena devica Muza

Sveti Grigorije Dvojeslov, papa rimski (590-604. g.) ispričao je svom arhiđakonu Petru povest o blaženoj devici Muzi, koju je čuo od njenog brata Prova. Povest glasi:
Još kao maloj devojčici, Muzi se jedne noći javi u snu Presveta Bogorodica Prisnodjeva Marija, praćena devojčicama istoga uzrasta kao i Muza. Bogomati upita Muzu: Želiš li i ti da zajedno sa ovim devojčicama živiš i da me pratiš? Muza odgovori: Želim, Gospođo. - Tada joj Bogomati naredi da se uzdržava od dečjih igara i od svega nebogougodnog, pošto će ona kroz trideset dana doći k Njoj i pridružiti se tim devojčicama.
Probudivši se, Muza od tog časa promeni svoj život, i odbaci svako dečje mladoumlje. Roditeljima svojim, koji su se čudili tome i pitali je povodom toga, ona ispriča kako vide Presvetu Djevu Bogorodicu, i šta joj Ona reče i naredi, i u koji dan ima otići kod Nje i pridružiti se ostalim devojčicama koje Nju prate.
Dvadeset i petog dana posle javljanja Presvete Bogomajke Muzi, Muza dobi silnu vatru. A tridesetog dana, kada se približi čas Muzinog prestavljenja, Muza opet vide Prečistu Djevu u pratnji onih devojčica, koja je stade zvati, a Muza joj tihim glasom odgovaraše: Evo idem, Gospođo, evo idem. - I sa ovim rečima ona predade dušu svoju u ruke Presvete Bogorodice i, ostavivši zemaljski život, ona se nastani u nebeskim obiteljima sa svetim devicama.
Čuvši ovu povest, arhiđakon Petar upita svetog papu Grigorija: Želeo bih da znam, vladiko, da li sada, pre vaskrsenja tela, duše pravednika mogu biti primljene na nebu? Sveti Grigorije odgovori: Ne možemo reći niti da su duše svih pravednika primljene na nebu, niti pak da su potpuno odbačene, jer ima duša nekih pravednika, koje se nalaze u izvesnoj udaljenosti od Nebeskog Carstva. Razlog toga je u tome što ti pravednici za života na zemlji nisu dostigli savršenu pravednost. A da duše onih pravednika koji su bogougodno živeli na zemlji, kada izađu iz telesnih zatvora, bivaju odmah nastanjene u nebeskim obiteljima, to je očiglednije od sunca. Jer sama Istina - Gospod Hristos svedoči o tome, govoreći: Gde je leš, onamo će se i orlovi kupiti (Mt. 24, 28), to jest, gde je sam On Spasitelj naš sa primljenim na sebe telom čovečanskim, tamo se bez sumnje skupljaju duše pravednika. I sveti apostol Pavle željaše da se razreši od tela i bude sa Hristom (Flb. 1, 23). Koji veruje da je Hristos na nebu, taj veruje da se i Pavlova duša nalazi sa Hristom na nebu. Isti apostol jasno svedoči da se duše pravednika po razlučenju od tela, nastanjuju u nebeskoj otadžbini, jer kaže: Znamo da kad se zemaljska naša kuća tela razruši, imamo zgradu od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima (2 Kor. 5, 1). Bogu našem slava, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.