Obrezanje Gospoda, i Boga, i Spasa, našega Isusa Hrista

Spomen 1. januar

Prvoga januara praznujemo obrezanje po telu Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista.
REČ NA OBREZANJE GOSPODNJE
Osmog dana po svom rođenju Gospod naš Isus Hristos blagovoleo je da bude obrezan, da bi ispunio Zakon. He dođoh, reče, da ukinem zakon, nego da ispunim (Mt. 5, 17). On beše pokoran Zakonu, da bi oslobodio one što su dužni i obavezni Zakonu. Kao što kaže apostol: Posla Bog Sina svog, koji bi pod Zakonom, da iskupi one koji su pod Zakonom (Gl. 4, 4-5). To bi, da pokaže kako je uzeo na sebe istinito telo, i da zapuši usta jereticima koji govore da Hristos, tobož, nije uzeo na sebe istinito telo ljudsko, nego se prividno rodio. Bi obrezan, dakle, da učini očiglednom svoju čovečansku prirodu. Jer da se nije obukao u naše telo, kako bi se onda moglo obrezati priviđenje? Sveti Jefrem Sirin kaže: Ako On ne beše telo, koga onda Josif obreza? No pošto uistini beše telo, On bi i obrezan kao čovek; i prava krv poteče novorođenčetu, kao Sinu Čovečjemu, i boljaše ga, i plakaše od bola, kao što i dolikovaše prirodi ljudskoj. Još i zato bi obrezan po telu, da nam ustanovi duhovno obrezanje. Jer pošto završi Stari Zakon koji je po telu, On zače Novi, duhovni. I kao što stari telesni čovek obrezivaše čulno telo, tako je duhovni čovek novi dužan da obrezuje duhovne strasti: jarost, gnev, zavist, gordost, nečistotu i druge grehe i grehovne želje. U osmi pak dan bi Gospod Isus obrezan, praslikujući nam budući život, koji Učitelji Crkve obično nazivaju osmim danom ili vekom. Tako pisac današnjega Kanona sveti Stefan govori u četvrtoj pesmi: neprekidni život budućega osmoga veka izobražava Gospod, radi koga bi obrezan po telu. No i sveti Grigorije Niski zbori ovo: U osmi dan bi po Zakonu obrezan, označavajući budući osmi vek.
Treba i ovo znati: u Starom Zavetu je ustanovljeno obrezanje za oznaku krštenja i očišćenja praroditeljskog greha, iako se ovaj greh ustvari ne očišćavaše obrezanjem, sve do Hristovog dobrovoljnog prolivanja krvi za nas i stradanja. Obrezanje je bilo samo praobraz istinskog očišćenja, a ne samo istinsko očišćenje, koje Gospod naš izvrši, uzevši greh i prikovavši ga na krst, a mesto starozavetnog obrezanja ustanovivši krštenje vodom i Duhom. I beše tada obrezanje kao neka kazna za prvobitni greh, i kao znak njegov, jer je obrezivano novorođenče, po rečima Davida, začeto u bezakonjima, i u gresima rodi ga mati njegova (Ps. 50, 7). I od obrezanja ostajaše ožiljak na telu detinjem. A Gospod naš beše bezgrešan, jer se u svemu upodobi nama osim greha. Kao što ona bakarna zmija, koju Mojsije načini u pustinji, beše zmija po izgledu, ali bez zmijinog otrova (4 Mojs. 21, 9), tako i Hristos beše istiniti čovek, ali bez čovečanskog greha, i natprirodno se rodi od bezgrešne i bezmužne Majke. I ne beše potrebno Njemu, kao bezgrešnome i kao samome Zakonodavcu, da pretrpi, Zakonom propisano, obrezanje one grehovne rane. Ali pošto je bio došao da uzme na sebe grehe celoga sveta, i kao što kaže apostol: Onaj koji ne znađaše greha nas radi učini se grehom (2 Kor. 5, 21). On dakle, iako bezgrešan, trpi obrezanje kao grešnik. I Gospod naš je pokazao veće smirenje u obrezanju nego u rođenju svom. Jer u rođenju On uze na sebe samo obličje čoveka. Apostol kaže: Postavši kao i drugi ljudi, On se na oči nađe kao čovek (Flb. 2, 7). U obrezanju pak On uze na sebe obličje grešnika, kao grešnik podnoseći ranu, za greh određenu. I ono radi čega nije bio odgovoran, On radi toga kao krivac stradaše, kao s Davidom govoreći: Što nisam otimao, tada vraćah (Ps. 68, 5). Greha nemam, a za greh primam bolove obrezanja.
Blagovoleo je Gospod primiti obrezanje, počinjući na taj način stradati za nas, i srčući iz one čaše koju je imao popiti do dna, kada je na krstu rekao: svrši se (Jn. 19, 30)! Proliva kaplje krvi iz jednog dela tela, dok najzad krv iz celog tela nije potocima potekla. Kao odojče počinje da strada, i uči se stradanju, da bi, kad bude zreo čovek, lako podneo najteže patnje. Jer se izmlada treba navikavati na junačke podvige. Život ljudski prepun je trudova kao dan, kome je jutro rođenje a

Izvor: Crkveni Kalendar