Spomen čudesa svetog Arhangela Mihaila

Spomen 6. septembar

U Frigijskom gradu Kolosi, blizu grada Jerapolja, nad izvorom čudotvorne vode bejaše hram svetog Arhistratiga Mihaila. Od vode ovoga izvora bolesnici dobijahu mnoga isceljenja, više nego od banje Siloamske. U banju Siloamsku samo jednom u godini silažaše Anđeo Gospodnji i uzmućivaše vodu, a ovde svagda beše prisutna blagodat Vojvode anđelskog. Tamo ozdravljaše samo onaj koji prvi ulažaše pošto se zamuti voda, a ovde ozdravljahu svi, i prvi i poslednji, koji god dolažahu s verom. Tamo behu neophodni tremovi radi boravka bolnih koji dugo čekahu na isceljenje, pošto poneki dobijaše isceljenje posle trideset osam godina a ovde za jedan dan, ili za jedan čas, bolnik dobijaše isceljenje.
O poreklu ovog izvora priča se ovo. Kada sva vaseljena bejaše pomračena tamom bezbožnog mnogoboštva, i ljudi se poklanjahu tvari a ne Tvorcu, - u to vreme u Jerapolju mnogobošci počitovahu jednu ogromnu i strašnu guju, kojoj se sva takrajina, oslepljena demonskom prelešću, poklanjaše. Neznabožni ljudi držahu tu guju zaključanu u hramu, podignutom u njenu čast; i prinoseći joj mnoge i različne žrtve, oni hranjahu tu otrovnu i opasnu guju. A jedini istiniti Bog, želeći prosvetiti svet svetlošću Svoga poznanja i zabludele ljude izvesti na put istine, posla u sve zemlje Svoje svete učenike i apostole da propovedaju Evanđelje svoj tvari. Dvojica od njih, sveti Jovan Bogoslov i sveti Filip, došavši jedan u Efes a drugi u Jerapolj, truđahu se tamo u propovedanju Evanđelja Hristova.U to vreme u Efesu se nalažaše divan hram i čuveni idol neznabožačke boginje Artemide. Sa njenim služiteljima i poklonicima sveti Bogoslov dugo vođaše borbu duhovnim mačem reči Božije, i pobedi ih: jer silom imena Hristova on učini te pade i hram i idol i pretvoriše se u prah, i sav grad privede veri u Hrista. Posle toga sveti Jovan Bogoslov pođe iz Efesa u Jerapolj da pomogne svome satrudniku, svetom apostolu F i lipu. U to vreme tamo se desiše sveti apostol Vartolomej i sestra Filipova Mariamna, te zajedno s njima sveti Bogoslov posluži spasenju ljudi. Najpre se oni naoružaše protiv guje, kojoj bezumni ljudi prinošahu žrtve imajući je kao boga, i molitvom je ubiše, a njene poklonike obratiše jedinome istinitome Bogu, Tvorcu neba i zemlje. Stojeći pak na jednom mestu zvanom Herotopa, oni prorekoše da će na njemu zasijati blagodat Božija, i da će to mesto pohoditi Vojvoda Nebeskih Sila, sveti Arhistratig Mihail, i da će se tu zbivati čudesa.Sve se to ubrzo i zbi. Jer kada sveti Jovan Bogoslov otide u druge gradove na propoved, i sveti apostol Filip postrada od neznabožaca, a Vartolomej i Mariamna raziđoše se u druge zemlje, - na tom mestu provre čudotvorna voda, kao što prorekoše sveti apostoli. I tako se ispuniše reči Svetoga Pisma:U pustinji će provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj; i suho će mesto postati jezero, i zemlja sasušena izvori vodeni;tamo će biti veselje pticama, i biće trava, trska i sita. I tamo će biti put čist, i nazvaće se svetim putem (Is. 35, 6-8).
K tome izvoru stadoše dolaziti mnogi, ne samo verni nego i neverni, jer čudesa koja bivahu tamo, kao gromoglasna truba prizivahu tuda sve; i svi koji pijahu i umivahu se iz tog izvora isceljivahu se od svojih neduga, i mnogi, dobivši ozdravljenje, krštavahu se u ime Svete Trojice.
U to vreme življaše u Laodikiji jedan jelin, čija kći jedinica beše nema od rođenja. Zbog toga otac njen silno tugovaše i veoma se truđaše da je isceli od nemila, ali bez uspeha. Zato ovlada njime teška potištenost. No jedne noći kada on zaspa na svojoj postelji, on vide anđela Božjeg koji je sijao kao sunce. Ovo viđenje bi njemu, ne što ga on bejaše dostojan, nego da bi preko tog viđenja došao u poznanje istine i druge priveo k Bogu. Ugledavši anđela on se uplaši, ali u isto vreme ču od njega ove reči: "Ako hoćeš da se odreši jezik tvoje kćeri, ti je odvedi na onaj moj izvor u Herotopi blizu Jerapolja, i napoj je od te vode, pa ćeš videti slavu Božiju". - Probudivši se iz sna taj se čovek začudi viđenju, i poverovavši rečima koje mu behu rečene on odmah uze kćer i žurno ode na čudotvornu vodu. Ta

Izvor: Crkveni Kalendar