Osvećenje hrama Hristova Vaskrsenja

NA današnji dan praznujemo osvećenje preslavnog i prevelikog hrama u Jerusalimu, ne onog što ga car Solomon podiže na gori Moriji, nego onog što ga blagočestivi car Konstantin sa slavnom majkom svojom Jelenom divno sagradi, očistivši i obnovivši sveto mesto, oskvrnavljeno neznabožačkim bezbožjem. Jer posle dobrovoljnog stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegovog vaskrsenja i vaznesenja na nebo, to sveto mesto, na kome se izvrši naše spasenje, beše nenaviđeno i skvrnavljeno od neprijatelja Hristovih. No naročito oskvrnavi sva sveta mesta nečestivi car rimski Adrijan pomoću demonskih idola i žrtava. Jer kada on na mestu grada Jerusalima, razorenog Titom, podiže grad, tada on naredi da se grob Gospodnji zatrpa zemljom i mnoštvom kamenja. Na gori pak toj gde Gospod bi raspet on podiže hram poganoj boginji neznabožačkoj Veneri i postavi njen kip, a nad grobom Gospodnjim namesti kip boga Jupitera. Tako se onde, gde Jagnje Božije prinese sebe na žrtvu Bogu Ocu za grehe naše, prinošahu pogane žrtve besima i činjahu raznovrsne gadosti. Isto tako i u Vitlejemu, gde se Prečisti rodi iz utrobe Prečiste, on namesti idol Adonisa, te se i to sveto mesto skvrnavljaše sramnim delima. A na mestu gde se nalazio hram Solomonov on podiže idolopokloničko idolište. Sam pak grad on nazva Elija, jer mu ime beše Elija - Adrijan, i naredi da ga niko ne sme nazivati Jerusalimom.
Sve to on uradi sa željom da i samu uspomenu na ime Isusa Hrista istrebi sa zemlje. On promeni ime gradu, u kome Hristos učini mnoga čudesa, i načini demonska žilišta na mestima Hristova rođenja, raspeća i pogrebenja, da bi kasniji naraštaji roda ljudskog potpuno zaboravili Hrista i da se nikada ne bi opominjali onih mesta na kojima je Hristos živeo i učio. Međutim, sam Adrijan pogibe sa šumom, a sveto mesto Car slave opet proslavi. Jer, prosvetivši svetlošću svete vere cara Konstantina i mater njegovu Jelenu, On ih podstače i stavi im u srce želju da obnove sveti grad Jerusalim, da sagrade prekrasan Božji hram na onom mestu gde hram tela Hristova bi razoren i za tri dana podignut, i da sva sveta mesta očiste od demonskih prljavština i osvete.
Radi toga blagočestivi car Konstantin posla svoju svetu mater Jelenu sa mnoštvom zlata u Jerusalim i pisa svjatjejšem patrijarhu Makariju da se postara oko zidanja crkve. Doputovavši u Jerusalim, sveta Jelena poruši u njemu sve idolopokloničke hramove, idole uništi, i sav grad očisti od neznabožačkih poganština, i obnovi. Pronađe ona i Časni Krst Gospodnji i grob, razmetnuvši zemlju i kamenje kojim grob beše zasut, i sagradi na tom mestu ogromnu crkvu, čiji krov obuhvati oba ta mesta, i mesto gde se Gospod raspe i mesto gde se pogrebe, jer se nalažahu nedaleko jedno od drugog, kao što primećuje evanđelist Jovan: Bejaše blizu onoga mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov. Onde dakle petka radi Jevrejskoga, jer beše blizu grob, metnuše Isusa (Jn. 19, 41. 42). I tako jednom crkvom obuhvati ona i Golgotu i grob Gospodnji. Crkva ta bi nazvana Martirion, tojest Svedočanstvo, - svedočanstvo vaskrsenja Hristova, pošto na tom mestu Hristos umre i vaskrse. Sveta Jelena podiže i druge crkve: u Vitlejemu, na gori Maslinskoj, i Getsimaniji, i na mnogim svetim mestima, i ukrasi ih svakim ukrasima. Ipak crkva nad grobom Gospodnjim bejaše divnija i veća od svih. Ali dovršetak te veličanstvene crkve ona ne vide: vrativši se k sinu, ona se upokoji u Gospodu pre nego što crkva bi dovršena. Jer beše nemoguće da se brzo sazida tako čudesna i ogromia građevina; ona jedva bi dovršena za deset godina.
Kada crkva bi dovršena, blagočestivi car Konstantin naredi da se episkopi sa svih strana saberu u Jerusalim na osvećenje hrama. I doputova u Jerusalim veliko mnošto arhijereja: iz Vitinije, Trakije, Kilikije, Kapadokije, Sirije, Mesopotamije, Finikije, Arabije, Palestine, Egipta i drugih krajeva Afrike, i jedan episkop iz Persije. Isto tako sabra se bezbrojno mnoštvo naroda iz celoga sveta, te ih ni sva okolina Jerusalima ne mogaše smestiti. I hram Vaskrsenja Hristova bi osvećen 13 septe