Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina

Spomen 15. avgust

Po izvršenju spasenja roda ljudskog Gospodom Hristom i vaznesenju Njegovom pa nebo, prečista i preblagoslovena Djeva Marija, Mati Božija, posrednica našega spasenja, požive dosta dugo među prvim hrišćanima. I radovaše se Ona velikom duhovnom radošću rasprostranjenju Crkve Hristove po svoj vaseljeni i širenju slave Sina i Boga svog. I još za vreme života svog na zemlji ona očima svojim vide ostvarenje reči svojih da će je svi naraštaji nazivati blaženom (Lk. 1, 48), jer hrišćani, slaveći svuda Hrista Boga, proslavljahu i Njegovu Prečistu Mater koja tada još življaše na zemlji. A kada se napuniše dani života njena, Ona se približi svečanom i sveblaženom uspeniju svom, i veoma željaše izići iz tela i otići k Bogu, jer beše svagda obuzeta božanstvenom i neprestanom željom da vidi preslatko i mnogoželjeno lice Sina svog, sedećeg s desne strane Oca na nebu. I svagda goreći prema Njemu većom ljubavlju nego Serafimi, Ona lijaše potoke suza iz presvetih očiju svojih, toplo se moleći Gospodu da je iz ove doline plača uzme k Sebi u nebeske blažene obitelji. Živeći u domu svetog Jovana Bogoslova, koji se nalazio na Sionu, Ona je često odlazila na Maslinsku Goru, odakle se Sin Njen Gospod Hristos uzneo na nebo, i tamo uznosila svoje usrdne molitve. No jednom kada se Ona toplo moljaše Gospodu Hristu da je razreši od tela i uzme k Sebi na nebo, pred nju stade sveti Arhangel Gavril, koji joj od detinjstva beše služitelj, i u Svetinji nad svetinjama njen hranitelj i blagovesnik ovaploćenja Božjeg, i u sve dane života njenog neodstupni čuvar. Presveta lica on joj donese od Gospoda radosne reči, da će se ona uskoro posle tri dana, prestaviti. Saopštavajući Prečistoj Djevi smrtni čas, Arhangeo joj govoraše da se ona ne uznemiruje nego da sa radošću primi njegove reči, pošto će preći u besmrtni život da večito živi sa Besmrtnim Carem slave. "Sin tvoj i Bog naš, govoraše Arhangeo, čeka sa arhangelima i angelima, sa heruvimima i serafimima, i sa svima nebeskim dusima i dušama pravednih, da primi Tebe, Mater Svoju, u nebesko carstvo, da bi Ti živela i carovala s Njim u beskonačne vekove".
U znak pak Bogorodična trijumfa nad smrću, tojest da nad Njome neće imati vlasti telesna smrt, kao što je nije imala ni duševna, i da će Ona, na kratko vreme zaspavši smrću kao snom, brzo prenuti se iz nje kao iza sna, i oteravši od sebe smrt kao dremež od očiju, ugledaće pri svetlosti lica Gospodnjeg besmrtni život i slavu, kuda će preći likujući u duhovnoj radosti, - u znak dakle toga Arhangeo blagovesnik dade Svetoj Djevi rajsku granu. Ova grana bejaše od palmovog drveta i sijaše svetlošću nebeske blagodati, i imala se nositi pred odrom Bogomatere, kada svečesno i svečisto telo njeno bude nošeno radi pogrebenja. Preblagoslovena Bogomati se ispuni neiskazane radosti i ushićenja, jer šta je moglo za Nju biti radosnije i slađe nego živeti na nebu sa Sinom svojim i Bogom i večno se naslađivati gledanjem svemilog lica Njegovog? I pavši na kolena, Ona uznese svesrdnu blagodarnost Tvorcu svome, govoreći: Ja ne bejah dostojna, Gospode, da primim Tebe u utrobu svoju, da se Ti sam nisi smilovao na sluškinju Svoju; ja sačuvah poverenu mi riznicu. Stoga Ti se molim, Care slave, sačuvaj me od oblasti gejne: jer kada nebo i anđeli drhću pred Tobom, utoliko više sazdani od zemlje čovek koji nema nikakvih blaga sem darovanih Tvojom dobrotom; Ti si Bog i Gospod, svagda blagosloven vavek.
Pri odlasku svom iz ovog života Prečista Vladičica zažele da vidi svete apostole koji se behu zbog propovedanja Evanđelja razišli po vaseljeni. Ona moljaše Gospoda i o tome, da u času ishoda svog ne vidi kneza tame i strašilišta njegova, nego da sam Sin njen i Bog dođe sa svetim Anđelima Svojim i primi dušu njenu u svete ruke Svoje, kao što joj to obeća ranije. A kada Vladarka naša, preklanjajući kolena, uznošaše na Gori Maslinskoj molitve i blagodarenja, tada se dešavaše ova čudesna pojava: maslinova drveta, kao da imahu duše, savijahu vrhove svoje naniže i klanjahu se zajedno s Bogorodicom; kada se Mati Božija poklanjaše do zemlje, tada se i drveta povi

Izvor: Crkveni Kalendar