Otkriće i prenos moštiju svetog Stefana, arhiđakona i prvomučenika

Spomen 2. avgust

Pošto sveti arhiđakon Stefan bi kamenjem ubijen od Jevreja, česno telo njegovo ležaše na otvorenom mestu pod gradom noć i dva dana: jer beše ostavljeno da ga pojedu psi, zverinje i ptice. Ali se ništa ne kosnu tela, jer ga Gospod čuvaše. Druge pak noći slavni zakonoučitelj jerusalimski Gamalil, koji se spominje u Delima Apostolskim (5, 34; 22, 3), koji beše počeo naginjati veri Hristovoj i postao potajni prijatelj svetih apostola, posla pobožne ljude da neprimetno uzmu prvomučenikovo telo; i on ga odnese na svoje imanje u selo koje se po njemu nazivaše Kafargamala, tojest selo Gamalilovo, udaljeno dvadeset potrkališta od Jerusalima. Tu ga Gamalil česno pogrebe, položivši ga u pećini unovom grobu svom. Potom Nikodim, knez jevrejski, koji noću beše dolazio Gospodu Isusu (Jn. 3, 1-2), prestavi se plačući nad grobom svetoga Stefana; Gamalil i njega sahrani u istu pećinu blizu prvomučenikova groba. Zatim i Gamalil, primivši sveto krštenje sa svojim sinom Avivom i bogougodno poživevši neko vreme u hrišćanskoj pobožnosti, skonča; oba oni biše pogrebeni u istoj pećini kraj Stefanovog i Nikodimovog groba.
Od toga vremena prođoše vekovi, izginuše mučitelji koji su dugo gonili Crkvu Božiju, i sa obraćenjem Konstantina Velikog nastupi za Crkvu mir i svuda procvat pobožnosti; tada, po otkrovenju Božjem, biše pronađene česne mošti svetog prvomučenika Stefana i kraj njega sahranjenih bogougodnih muževa: Nikodima, Gamalila i Aviva. Pronađe ih prezviter spomenutog sela Lukijan posle ovakvog viđenja. U devet sati jedne noći uoči petka Lukijanu se javi u sanom viđenju neki svetoliki starac, visokog rasta, ukrašen sedinom, poduže brade, obučen u bele odežde, išarane zlatastim krstovima, u ruci imađaše zlatan žezal. Kucnuvši prezvitera žezlom u rebra, on ga triput viknu po imenu: "Lukijane! Lukijane! Lukijane!" i stade govoriti: "Idi u Jerusalim i reci svetom arhiepiskopu Jovanu: Dokle ćemo biti zatvoreni, - zašto nas ne otvaraš? Jer u vreme tvoga episkopovanja treba da budemo javljeni. Zato bez odlaganja otvori grob naš, gde mošti naše leže zanemarene, čas kvašene kišom, čas gažene nogama nevernih. Ja se brinem ne toliko za sebe, koliko za svete što sa mnom leže, koji su dostojni velike časti. Otvori mošti, da bi Bog otvorio vrata milosrđa svetu, pritisnutom mnogim nevoljama". - Prepavši se, prezviter Lukijan upita javivšeg mu se muža: "Ko si ti, gospodine? i ko su ti o kojima govoriš da su s tobom?" - Ovaj odgovori: "Ja sam Gamalil, vaspitač i učitelj Hristovog apostola Pavla, a sa mnom počiva gospodin Stefan arhiđakon, kamenjem ubijen od Jevreja i prosveštenika jerusalimskih za veru Hristovu; telo njegovo, bačeno za hranu psima, zverima i pticama, ja uzeh noću, donesoh u ovo selo i položih u mojoj pećini, pripremljenoj mi za grob, želeći da imam udela sa njim u vaskrsenju i blagodati Gospodnjoj. U drugom pak grobu, u toj istoj pećini, položen je gospodin Nikodim, koji od samog Gospoda Hrista bi naučen svetoj veri i od apostola primi sveto krštenje po vaznesenju Gospodnjem; Jevreji, doznavši za njegovu veru u Hrista, ispuniše se gneva i htedoše ga ubiti, kao i Stefana, ali to ne uradiše iz uvaženja prema meni, pošto mi Nikodim beše rođak; no oduzeše mu starešinstvo, i njegovu imovinu prisajediniše crkvenoj, pa proklevši ga, proteraše ga iz grada sa mnogim uvredama i beščešćem. Tada ga ja primih u svoje selo i izdržavah ga do njegove smrti; a kad umre, ja ga sahranih blizu moštiju prvomučenika Stefana. Tamo u trećem grobu, iskopanom u pećinskoj steni, ja sahranih svog milog dvadesetogodišnjeg sina Aviva, koji zajedno sa mnom beše primio sveto krštenje od Hristovih apostola, a koji umre pre mene. Umirući, ja ostavih zaveštanje da i moje telo polože pored njega". - Prezviter ga opet upita: "Gde ćemo vas tražiti?" - Gamalil odgovori: "Tražite nas ispred sela na južnoj strani, na njivi zvanoj Delagavri (tojest njiva ljudi Božjih)". - Rekavši to, on postade nevidljiv.
Prenuvši se od sna, prezviter zahvali Bogu, i pomoli se govoreći: Gospode Isuse Hriste, ako je ovo javljenje od Tebe, a nije neka obm

Izvor: Crkveni Kalendar