Obretenije glave svetog Jovana Krstitelja

Spomen 24. februar

Kada česna glava svetog Jovana Preteče bi posečena, dobi je na tanjiru pogana igračica i odnese materi svojoj Irodijadi. Ona onda jezik svetiteljev, koji izobličavaše njeno bezakonje, izbode iglom, i pošto se do mile volje naruga česnoj glavi, ona ne dopusti da je sahrane zajedno sa telom, jer se bojaše da prorok Jovan nekako ne vaskrsne, ako bi se glava njegova stavila uz telo njegovo, i on je stane opet izobličavati. Stoga ona naredi da se telo njegovo baci gde bilo. No učenici Jovanovi dođoše noću i tajno uzeše telo njegovo, i sahraniše u samarijskom gradu Sevastiji. A glavu njegovu Irodijada zakopa u dvorcu svom na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.
O tome znađaše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova, koju sveti Luka spominje u Evanđelju. Žaleći nevino ubijenog velikog svetog proroka Jovana i što se beščesti njegova česna glava, ona je tajno iskopa noću, položi u zemljani sud, odnese i sahrani na Gori Eleonskoj, na imanju Irodovom.
A kad dođe do Iroda glas o Isusu, on sa Irodijadom pomisli, da to nije Jovan vaskrsao. I potražiše glavu, Jovanovu, ali je ne nađoše. I to ih veoma zabrinu. I reče Irod dvorjanima svojim za Isusa: To je Jovan Krstitelj koga ja posekoh; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa (Mk. 6, 16; Mt. 14, 2).
Posle mnogo vremena neki znamenit vlastelin carski, po imenu Inokentije, poverovavši u Hrista, napusti svet, dođe u sveti grad Jerusalim, kupi ono mesto koje nekada bejaše Irodovo imanje, napravi na njemu keliju sebi, zamonaši se, i življaše u Bogu. Hoteći pak da sazida sebi malu crkvu od kamena, on kopaše duboko i, po Božjem promislu, nađe zemljan sud i u njemu glavu. Po nekim čudesima koja se u to vreme dogodiše, i po Božjem otkrivenju, on saznade da je to Krstiteljeva glava. I čuvaše je česno kod sebe. No videvši mrzost opustošenja na mestu svetom, jer u ta vremena idolopoklonstvo carovaše svuda, i neznabošci svojim poganim i odvratnim žrtvama skrnavljahu sveta mesta u Jerusalimu, ovaj inok zakopa opet na istom mestu svetu glavu Pretečinu. To on učini pred svoju smrt, da je posle njegove smrti ne bi snašlo neko beščešće. I tako sveta glava Pretečina bi sakrivena na nekadanjem imanju Irodovom, a gde sada beše kelija i mala crkva inoka Inokentija. Posle njegove smrti one opusteše, i u toku vjremena se srušiše i sa zemljom sravniše. I opet mnogo godina niko nije znao za česnu glavu Jovanovu.
Kada car Konstantin Veliki prosveti sebe svetim krštenjem, i preko svoje majke svete Jelene očisti i obnovi sveta mesta u Jerusalimu, i sveta vera svuda cvetaše i kao sunce sijaše, dva inoka sa Istoka dogovoriše se da otputuju u Jerusalim i poklone se česnom i životvornom Krstu, koji carica Jelena beše pronašla, i grobu Gospodnjem, i vide sva sveta mesta. I došavši u Jerusalim, oni obilažahu sva sveta mesta, klanjahu im se i moljahu se. I jednome od njih javi se u snu sveti Jovan Preteča, naređujući mu da iskopa iz zemlje česnu glavu njegovu, i pokaza mu mesto gde beše sakrivena. Prenuvši se iz sna, on to ispriča svome drugu. Ali ovaj, smatrajući to za pust san, ne htede da veruje u to, a i druga svog razuveri. Iduće noći opet se sveti Preteča javi u snu obojici, svakome posebno, i reče im: Odbacite svako neverje i lenost, i učinite što vam se naređuje. - I ustavši, oni ispričaše jedan drugome o viđenju. I otidoše na ono mesto koje im bi pokazano u snu, i kopavši pronađoše svetu glavu Krstiteljevu, to neiskazano blago, položiše je u vreću od kamilje dlake, i krenuše u svoju postojbinu.
U to vreme jedan čovek iz grada Emese, po zanatu lončar, zbog siromaštine ostavi svoj grad i suprugu, i pođe u drugi kraj. Na putu sustiže ova dva inoka, pridruži im se te putovahu zajedno. A inoci dadoše svom saputniku da nosi vreću sa česnom glavom. Čovek pak ovaj i ne znađaše šta je u vreći. I gle, javi mu se sveti Preteča, i reče: Ostavi svoje saputnike i beži od njih sa tom vrećom što ti je u rukama. - A ovo svetitelj naredi pošto vide nehat i lenost onih inoka. Jer, prvo, nisu poverovali njegovom javljanju, a zatim, nisu hteli sami da nose česnu glavu nje

Izvor: Crkveni Kalendar