Sveti sveštenomučenik Antim

Spomen 3. septembar

Sveti Antim rodio se u gradu Nikomidiji. Još u mladim godinama on projavljivaše navike zrelog čoveka i odlikovaše se savršenom nezlobivošću Rastući telom on ujedno rastijaše i duhom. Postavši pak punoletan, on sve prevaziđe vrlinama. I u onim godinama ljudskog života, kada strasti obično izbijaju u čoveku kao kukolj u pšenici, Antim bejaše obrazac bestrašća. Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; u njemu ne beše mesta prejedanju i pijanstvu; naprotiv, on imaše uzdržanje u svemu, ljubav k svima, mir sa svima, blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima.
Zbog takvog vrlinskog života Antim bi udostojen svešteničkog čina. Kao sveštenik on se svim srcem truđaše u bogomislenoj molitvi i dušekorisnim podvizima, i rečju i delom učaše sve putu spasenja. A kada skonča arhipastir Nikomidiske crkve sveti Kiril, na njegov presto bi uzveden Antim. Njegov izbor za episkopa bi posvedočen odozgo: jer u vreme njegove hirotonije nebeska svetlost obasja crkvu i ču se neki božanski glas.
Primivši upravu Nikomidiske crkve, sveti Antim kao iskusni krmanoš sačuva usred silne bure lađu čitavom od potopljenja. Jer iako mnogi hrišćani bivahu potopljavani u moru za Hrista, no zato oni ne potonuše u vodama zloverja: ne potopi ih u sebi bura idolopoklonstva, niti ih proguta dubina ada preispodnjeg, nego rukovođeni i upravljani svetim arhipastirom svojim Antimom oni stigoše u tiho i neburno pristanište nebesko. Ovaj dobri pastir privede k Bogu u mučeničkim vencima skoro sve svoje stado. Jer kada idolopoklonici otpočeše veliko gonjenje na hrišćane po celome Istoku, a naročito u Nikomidiji gde tada življahu zločestivi carevi Dioklecijan i Maksimijan, sveti Antim poučavaše i hrabraše sve verne na mučenički podvig. Sada, govoraše on, treba da se pokažemo hrišćani; sada je vreme podviga; sada koji je vojnik Isusa Hrista, neka junački stupi u borbu! Ovde nam predstoji postradati malo za mnogo postradalog nas radi Hrista; ispovedimo Ga ovde pred ljudima, da bi nas On tamo ispovedio pred Ocem Svojim na nebesima; proslavimo Ga ovde pred ljudima, da bi On nas tamo proslavio pred Anđelima Svojim. Proslavimo dakle Boga u telima našim, predavši sebe na muke; umrimo privremeno, da bismo živeli večno; ne bojmo se mučitelja koji ubijaju. Jer ako nas ubiju, onda će postati vinovnici budućeg blaženstva našeg: odsečenu glavu desnica Podvigopoložnika našeg uvenčaće vencem neuvenljivim; raskomadani udovi zasijaće kao sunce u carstvu Njegovom; nanesene rane uvećaće nam večnu nagradu; obagrenost krvlju uvešće nas u dvore Ženika Nebeskog. Stoga budimo gotovi da prolijemo krv svoju! budimo gledanje i anđelima i ljudima!
Krepljeni ovakvim i sličnim rečima svetoga pastira, vrlo mnogi verni njegovoga stada neustrašivo predavahu sebe na gorke muke za sladčajšega Isusa, Gospoda svoga. Jedan hrišćanin od onih najplamenitijih verom, revnujući po Bogu, odluči se na ovakav smeli pothvat: kada carska naredba o ubijanju hrišćana, napisana na hartiji, bi pročitana usred grada Nikomidije i na vidnom mestu prikucana na zidu, on stupi napred, pred svima ispovedi Hrista, zdera sa zida carsku naredbu i iscepa je, gromko izobličavajući idolopokloničko zloverje, - i tako postade prvi mučenik u Nikomidiji.
Posle toga vrlo mnogi od velmoža i glavnih doglavnika carskih stadoše javno ispovedati Hrista, objavljujući da su hrišćani. Takvi behu: Dorotej, Mardonije, Migdonije, Petar, Indis i Gorgonije, sa ostalom mnogobrojnom družinom; svi oni dobrovoljno predavahu sebe na mučenje za Hrista, i mnoge od njih mučitelji pogubiše na razne načine.
U to vreme, na najtežu nevolju hrišćana, dogodi se i ovo: ne zna se kako, zapališe se carske palate, i veći deo njihov izgore. Zločestivi mnogobošci oklevetaše hrišćane govoreći, da su oni iz mržnje zapalili carske dvore. Tada jarost careva dostiže vrhunac, i on, ljući od divljeg zvera, stade uništavati hrišćane: ogromne gomile on predavaše ili posečenju mačem ili spaljivanju u ognju. No bez obzira na to, vrlo mnogi ljudi i žene među hrišć

Izvor: Crkveni Kalendar