Sveti sveštenomučenik Antipa, episkop pergamski, u Aziji

Spomen 11. april

U vreme svetih Apostola, za carovanja Domicijanova, nastade veliko gonjenje na hrišćane. Po celom carstvu car razasla naređenje svima knezovima i velmožama, da hrišćani bez pogovora moraju primiti mnogobožačko bezumno zloverje i klanjati se idolima. Tada se javiše vrlo mnogi hrišćani koji smelo ispovedaše reč Božju, i veliki broj mučenika postrada na sve strane za Hrista Spasitelja. Tada bi poslat u zatočenje na ostrvo Patmos i crkveni stub vere, i temelj hrišćanske istine, i propovednik prevečnog Božanstva jedinorodnog Sina Božjeg, i najizvrsniji apostol - sveti Jovan Bogoslov. Tamo mu se u otkrivenju javi Gospod "usred sedam svetnjaka" (Otkr. 1, 13) i naredi mu da piše sedmorici anđela, tojest episkopa sedam crkava azijskih, sokoleći ih na saborno mučeništvo. Tom prilikom usta Gospodnja spomenuše ovog svetitelja Antipu ovako: Antipa, verni svedok moj, bi ubijen kod vas, gde živi Satana (Otkr. 2, 13). Jer sveti Antipa beše episkop crkve Pergamske.
Iz ovih reči u Otkrivenju Jovanovom vidi se jasno da je Antipa bio verni svedok Hristov, i da je među žiteljima pergamskim boravio Satana. I tu posred njih sveti Antipa beše kao svetlost posred tame, kao ruža posred trnja, kao zlato posred blata. Ili bolje reći , kao zlato usred ognja, po reči Svetoga Pisma: Kao zlato u topionici prekaljeno (Prem. Sol. 3, 6). Tamo se ni prirodnih zakona ne držahu, niti pravilno stvari shvatahu, svaki se osiono ponašao, i prema svojoj snazi činio nasilje nad drugima. Svaki je smatrao sebe za hrabra i dobra i pravedna, ako je nekog hrišćanina zlostavljao ili mu život oduzeo. Ovi nevernici mnogo uznemiravahu i zlostavljahu hrišćane, a blaženi Antipa, nepokolebljiv u veri i postojan u vrlinskom življenju, ne smućivaše se ni najmanje, nego kao da svoju čovečansku prirodu pretvori u anđelsku, tako junački protivstajaše neprijateljima, ničega se ne bojeći. Iako mu je pretila opasnost, on je često izlazio među narod, i usred njih sijao kao zora, i svetlošću čiste i prave vere progonio tamu idolopokloničke zablude. Zbog toga su demoni koje su mnogobošci smatrali za bogove, bežali iz Pergama u kome je živeo sveti Antipa. I javljahu se demoni u snu svojim žrecima i govorahu im: Niti žrtve vaše jedemo, niti uživamo u mirisu i kadu žrtvenom, jer nas progoni hrišćanski knez Antipa.
Mnogi se mnogobošci razgneviše na svetog Antipu, uhvatiše ga i odvukoše na mesto gde su obično prinosili svoje pogane žrtve. I vojvoda upita svetitelja: Jesi li ti Antipa koji sam ne sluša carske naredbe, i druge uči da im se ne pokoravaju, i ometa žrtvoprinošenja bogovima, a ne dopušta nijednome od bogova da se naslađuje pretilinom ili mirisom? Zato svi bogovi napustiše naš grad i otidoše, i bojati se da neka velika nesreća ne snađe grad, pošto bogovi neće hteti više da ga čuvaju. E dosta si nam sve do danas nanosio zla svojim hrišćanskim magijama! Pokaj se, dakle, i pokori se zakonima našim da bogovi, koji vladaju ovim prekrasnim gradom, ne bi prestali da se staraju o nama i čuvaju nas. Ako pak nećeš da to učiniš, i da se odrekneš svoje vere, i da bogovima našim odaš poštovanje, onda ćeš po rimskom zakonu biti stavljen na zaslužene muke.
Sveti Antipa odgovori: Vojvodo, znaj ovo: hrišćanin sam, i zato se bezumnom i bezbožnom naređenju carevom neću pokoriti. A evo i moga odgovora na tvoja pitanja: Bogovi vaši kojima se vi klanjate, i za koje kažete da su gospodari vaseljene, sami tvrde da ih progoni smrtni čovek, i traže vašu pomoć oni koje vi smatrate za svoje zaštitnike i odmazditelje. Iz toga lako možete uvideti svoju zabludu. Jer kad nisu u stanju da odmazde za svoje zlopaćenje, i priznaju da su pobeđeni od jednog čoveka, kako onda mogu izbaviti od neke bede sav rod ljudski ili koji grad? Razmišljajući o tome, dužni ste da makar sada odstupite od svoje pagubne zablude i poverujete u Hrista koji je sišao s neba da spase rod ljudski. I taj isti Hristos zaista će pri kraju sveta doći da sudi svima, i svakome će dati po delima njegovim, ili slavu ili muku.
Pošto sveti Antipa odgovori tako blagorazumno, vojvoda mu ponovo stade go

Izvor: Crkveni Kalendar