Sveti sveštenomučenik Apolinarije

Spomen 23. jul

Učenik apostola Petra, rodom od grada Antiohije. Sv. Petar ga uze sobom iz Antiohije u Rim, i u Rimu ga rukopoloži za episkopa grada Ravene. Došavši u Ravenu Apolinarije uđe u dom nekoga vojnika Irineja, kome isceli sina od slepila, i kroz to obrati ceo dom veri Hristovoj. Isto tako isceli od nekog teškog neduga i ženu vojenačalnika Ravenskog, te i njegov sav dom krsti. Po želji vojenačalnika Apolinarije osta u njegovom domu na stanovanju. Tu napravi i jednu domaću crkvu. I prebivaše u tom domu 12 godina, propovedajući Jevanđelje i krštavajući neverne. Od neznabožačkih starešina bi ljuto mučen u više mahova, no svesilna desnica Božja podrža ga i spase ga. Najzad bi osuđen na progonstvo u Ilirik (na Balkan). No lađa, na kojoj putovahu, razbi se od bure i potonu, i odsvih putnika spase se samo sv. Apolinarije sa dva vojnika i tri klirika svoja. Čudesno tako spaseni vojnici poverovaše u silu Boga Apolinarijevog i krstiše se. Tada Apolinarije pođe propovedati Jevanđelje po celom Balkanu, spuštajući se do Dunava. Po tom se uputi u Trakiju, gde takođe podpritiskom velikim širaše Jevanđelje Gospodnje. Posle 3 godine rada na Balkanu bi proteran natrag u Italiju. On dođe u Ravenu, gde mu se svi verni neobično obradovaše. Čuvši za ovo starešine neznabožačke pisahu caru Vespazijanu o Apolinariju kao mađioničaru, i pitahu ga da li da ga predadu smrti kao neprijatelja njihovih bogova. Na to car odgovori, da ga ne treba ubijati nego samo tražiti da prinese žrtvu bogovima, ili da se iz grada izagna, jer veli: „ne priliči se da se svetimo nekome za bogove, jer oni sami mogu se osvetiti neprijateljima svojim, ako se prognjeve." No i mimo ove carske naredbe neznabošci udariše na Apolinarija i noževima ga izbodoše. Od teških rana ovaj sluga Božji izdahnu i preseli se u carstvo Božje. Mošti sv. Apolinarija počivaju u Raveni, u crkvi njegovog imena.

Izvor: Crkveni Kalendar