Sveti sveštenomučenik Vasilije episkop amasijski

Spomen 26. april

Posle pogibije neznabožnog i gadnog cara rimskog Maksencija mučitelja, koga desnica Božja kao neprijatelja svog porazi krsnim oružjem, koje se Konstantinu Velikom javi na nebu, rimska carevina na Zapadu beše u miru, dok na istoku behu nemiri zbog gonjenja. Jer na Istoku vladaše drugi neprijatelj Božji Maksimin mučitelj, koji neistinu govoraše o istinitom Bogu i svirepim mukama tamanjaše pobožne hrišćane. Blagoverni car Konstantin Veliki posla protiv Maksimina svoga zeta Likinija, kome poveri upravu nad celim Istokom. S pomoću Gospoda našeg Isusa Hrista, u koga tad verovaše, Likinije pobedi Maksiminovu silu tako da sam Maksimin jedva uteče sa malom družinom. Ali iako uteče od ruke Likinijeve, ne uteče od ruke Božje, jer dok se skrivao u Tarsu Kilikijskom iznenada mu celo telo pokriše rane neizlečive: muke njegove behu neiskazane, neka nevidljiva vatra pekla mu je telo, i ono se topilo kao vosak, svi su udovi otpadali, i bedna duša njegova držala se samo u kostima; zatim se i nage kosti njegove stadoše odvajati jedna od druge, pričinjavajući mu neopisane bolove; i ne umre dok ne ispovedi i ne priznade da je gonio, mučio i ubijao nevine sluge Hristove, ratujući protiv Hrista - istinitog Boga. Pošto to ispovedi i svoje bogove prokle, on umre. A Likinije, zauzevši ceo Istok, veoma svečano uđe u Nikomidiju sa svojom suprugom, sestrom Konstantina Velikog.
Spočetka zavlada mir i tišina po crkvama svuda i radost i veselje među vernima, jer odahnuše od ljutog gonjenja Maksiminovog. Ali dejstvom nenavidnika dobra đavola, opet nastade oluja patnji. Jer sacar Konstantina Velikog Likinije, pošto se učvrsti u istočnom delu carstva, odstupi od Hrista Boga i povrati se opet poganom idolopoklonstvu, u kome beše odrastao. Zbog sacarovanja Konstantinu, i zbog braka sa sestrom Konstantinovom koja je bila hrišćanka, Likinije primi hrišćansku veru i zakle se Konstantinu da nikada neće otstupiti od hrišćanstva i da će ga štititi na sve moguće načine. No zacarivši se potom na Istoku, on zaboravi dobročinstvo Hrista Boga koji mu je pomogao protiv Maksimina i podario mu istočno carstvo, zaboravi dobročinstva i cara Konstantina, jer se odmetnu od njega i postade neprijatelj i protivnik kako Hristu Gospodu tako i caru hrišćanskom Konstantinu. I on se u Nikomidiji javno odreče Hrista i pokloni idolima, i naredi da se svuda opet prinose žrtve demonima, i obnovi gonjenje na hrišćane. A najpre otera iz carskih palata i iz svoga dvora sve hrišćane: velikodostojnike, velmože, sluge i oruženosce. Pošto na taj način liši sebe okrilja i zaštite Hristove, on se povrati neznabožačkim basnama i rđavom životu: stade bestidno živeti razvratnim životom, postade nenasit telesnog greha, i silom primoravaše senatorske žene i kćeri na nečisto opštenje, a naročito hrišćanke skrnavljaše da bi se naru-gao svetima i naružio samog Hrista Boga.
Gledajući to carica supruga njegova, pobožna hrišćanka, kojoj beše ime Konstancija, silno je patila i tajno pismima obaveštavala svoga brata Konstantina o svemu što Likinije radi. U svojoj palati carica imađaše na službi devicu Glafiru, koja beše vrlo lepa i celomudrena, hrišćanka po veri, rodom iz Italije, roda uglednog i blagovernog. Videvši ovu devicu, Likinije se raspali nečistom strašću na nju, i naredi svom najstarijem evnuhu, Venignu, da joj govori o tome. Venign joj kao neki veliki dar dostavi ovu carevu želju, i zapovedi joj da bude gotova na blud sa carem. A sveta devica Glafira, puna straha Božjeg, zgadi se na takav greh i otera Venigna s porugom, rugajući se bestidnosti i izobličavajući bezakonje. Usto bojeći se caričinog podozrenja i ljubomore, ona je obavesti o ovoj stvari, i moljaše je govoreći: Radi Boga koji je stvorio nebo i zemlju, koga se ti bojiš, i kome verno služi tvoj brat car Konstantin, ne daj da moje devstvo bude upropašćeno bezakonim poganim brakom.
Čuvši to, carica je veoma zavole za njenu takvu celomudrenost i strah Božji, i razmišljaše u sebi kako da je sakrije. A kad car potraži Glafiru, carica učini te po carskim palatama puče glas kako je G

Izvor: Crkveni Kalendar