Sveti sveštenomučenik Kiprijan i Justina devica

Spomen 2. oktobar

ŽITIJE I STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA KIPRIJANA
I SVETE MUČENICE JUSTINE DEVICE
U VREME cara Dekija življaše u Antiohiji Sirijskoj neki Kiprijan, filosof i čuveni volhv. On beše rodom iz Kartagine, od roditelja neznabožaca, koji ga od detinjstva predadoše na službu svome neznabožačkom poganom bogu Apolonu. U sedmoj godini svojoj Kiprijan bi poveren volhvima da izuči veštinu volhvovanja i demonsku mudrost. A kad napuni deset godina, roditelji poslaše Kiprijana na goru Olimp, da se usavrši u žrečestvu, jer ovu goru neznabošci nazivahu obitalištem bogova, pošto se na njoj nalažaše ogromno mnoštvo idola, u kojima življaše bezbroj demona. Na toj gari Kiprijan izuči đavolju nauku do savršenstva: jer upoznade razna demonska utvaranja, nauči da izaziva promene u vazduhu, da pušta gromove i kišu, da uzburkava talase morske, da pravi štete po voćnjacima, gradinama i poljima, da navodi na ljude nedaće i bolesti; jednom rečju, on izuči svepagubno mudrovanje i svezlo delovanje đavolovo. I vide on tamo bezbrojne vojske demona sa Knezom tame, kome jedni demoni predstojahu, drugi služahu, treći klicahu, veličajući svoga kneza; a neke demone šiljahu po celom svetu da varaju ljude. Vide on tamo sve neznabožačke bogove i boginje, i raznovrsne utvare i priviđenja po zalasku sunca, i to ne hleb ili neko drugo jestivo već jedino hrastov žir. A kad mu bi petnaest godina, Kiprijan dobi za učitelje sedam velikih žrečeva koji služahu sedmorim planetama. I od ovih žrečeva od doznade mnoge demonske tajne. Zatim otputova u grad Agre, gde neko vreme posluži boginji Iri, i od tamošnjeg žreca nauči mnoga lukavstva. Izvesno vreme Kiprijan provede i u Tavropolju, služeći Artemidi. Odatle otputova u Lakedemoniju, i nauči kakvim se vradžbinama i utvaranjima može činiti to da mrtvaci govore iz grobova.
U svojoj dvadesetoj godini Kiprijan otputova u Egipat, i U gradu Memfisu učaše se velikim zalima i vradžbinama. U svojoj pak tridesetoj godini on ode kod Haldejaca, i izučivši zvezdoslovlje on završi svoje školovanje, i otputova u Antiohiju savršen u svakom zlu: volhv, i vračar, i dušegubac, veliki prijatelj i verni sluga Kneza paklenoga, sa kojim govori lice u lice, i od koga se udostoji velike časti. O tome on sam govoraše ovako: Verujte mi, ja samog đavola videh, jer ga žrtvama umolih, i celivah, i razgovarah s njim i sa doglavnicima njegovim; i on me zavole, i pohvali moju pamet, i pred svima reče: "Evo novog Amvrija; brz nam je na poslušanje, dostojan je našeg udela". I obeća mi da će me po izlasku mom iz tela postaviti za kneza, i da će me za života na zemlji u svemu pomagati; i dade mi puk demona da mi služe. A kad odlažah od njega, on viknu k meni: "Budi hrabar, revnosni Kiprijane!" I ustavši isprati me, tako da se svi doglavnici njegovi začudiše. Zato i svi knezovi njegovi, videvši kakvu mi počast on ukazuje, behu vrlo uslužni prema meni. A lice njegovo beše kao cvet travni; na glavi imađaše raskošni venac od zlata i blistavog kamenja, koje obasjavaše celo polje ono; i odelo njegovo beše čudesno. Kada se pak okretaše tamo ili ovamo, svo se ono mesto tresijaše; i kraj prestola njegovog stajahu u velikoj pokornosti mnogobrojni zli dusi raznih činova; tada i ja predadoh njemu celoga sebe, pokoravajući se svakoj zapovesti njegovoj.
To sam o sebi kazivaše Kiprijan posle svog obraćenja Hristu. Iz toga se jasno vidi kakav je bio čovek: prijatelj demonima, čija sva dela činjaše, pakosteći ljudima i obmanjujući ih. Jer, boraveći u Antiohiji, on mnoge ljude navede na svakovrsna gadna bezakonja, mnoge ubi otrovima i čaranjem, mladiće i devojke prinošaše na žrtvu demonima; i vrlo mnoge nauči svom volhvovanju zlom; on učini da jedni po vazduhu lete, drugi - po oblacima u lađama plove, treći - po vodama hode. I od svih paganaca on beše poštovan i slavljen kao najvrhovniji žrec i najmudriji sluga njihovih bogova svegadnih. I mnoga pribegavahu k njemu u nevoljama svojim; i on im pomagaše demonskom silom koje beše pun: jednima pomagaše u bludočinstvu, drugima u gnevu, u neprijateljstvu i osveti, trećima u zavisti. I već sav

Izvor: Crkveni Kalendar