Sveti sveštenomučenik Erazmo Ohridski

Spomen 2. jun

Ovaj svetitelj beše rodom iz Antiohije Sirijske i življaše u vreme careva Dioklecijana i Maksimijana (284-305 g.). Vodio podvižnički život na gori Livanskoj, i dostigao takvo savršenstvo da je preko gavrana dobijao hranu od Boga, i bio obdaren od Boga darom čudotvorstva. I preko volje svoje on bi postavljen za arhijereja. Pun božanske revnosti on je apostolski putovao mnogo, svuda propovedajući Evanđelje i čineći mnogobrojna čudesa. Stigavši u grad Ohrid (Lihnida), on molitvom svojom vaskrse sina nekoga čoveka po imenu Anastasija, i krsti ovoga. Tom prilikom Erazmo krsti i mnoge druge neznabošce i razori u Ohridu žrtvenike idolske. Zbog toga bude optužen caru Maksimijanu, koji se u to vreme bavio u Iliriji. Car posla po Erazma svoje ljude koji mu ga dovedoše. Na carevo pitanje, ko je i kakvom se bogu klanja, svetitelj ne odgovori. Razjaren, tiranin naredi da ga biju po licu. Svetitelj upita, zašto ga biju. Tiranin odgovori: Zato što se ne klanjaš bogovima. - A kojim bogovima da se klanjam? upita mučenik. Ja se klanjam i služim Gospodu mom Isusu Hristu; a ti mi reci, kome Bogu još da se klanjam.
Obradovan ovom rečju, car odvede mučenika u hram Zevsov. Pomolivši se Bogu, svetitelj upita cara: A kome bogu veliš da se poklonim? Car mu pokaza bakarni kip Zevsov, koji beše dvanaest stopa visok a šest širok. Sveti Erazmo pogleda mrko u kip, i - o čuda! - kip tog trenutka pade i razbi se u paramparče, a iz idola izađe strašna aždaja, koja poplaši narod. Car se postiđen vrati u svoj dvor, a vrlo mnogi ljudi, njih dvadeset hiljada, poverovaše u Hrista, i biše kršteni od svetitelja.
Zatim svetitelj opet učini silu, i aždaja pogibe. Obavešten o svemu, car naredi vojnicima da poseku svih dvadeset hiljada ljudi koji primiše hrišćansku veru. Odnosno svetog Erazma car izdade zapovest da mu obuku užareno bakreno odelo, ali blagodaću Božjom ono se namah rashladi i postade kao led. Zatim sveti Erazmo bi bačen u tamnicu, ali mu se u tamnici javi sveti Arhistratig Mihail i oslobodi ga tamnice, kao što nekada oslobodi apostola Petra.
Potom ovaj sluga Božji ode u Kampaniju, gde propovedaše Evanđelje ljudima. I tamo privede mnoge veri u istinitog Boga. Zatim se ovaj ravnoapostolni podvižnik Hristov vrati opet u grad Hermeliju, gde se povuče u jednu pešteru, da se u njoj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama moljaše se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje život večni svima onima koji sa verom budu prizivali njegovo ime. Po svršetku molitve ču se glas s neba: "Tako neka bude kako si molio, celebniče moj Erazmo!" Sav radostan pogleda svetitelj još jednom u nebo i vide venac slave kako se spušta na nj, i vide horove anđela, proroka, apostola i mučenika, koji prilažahu da prime njegovu svetu dušu. Najzad uzviknu on: "Gospode, primi duh moj!" i izdahnu, oko 303. godine. Peštera s crkvicom svetoga Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida, i od nje se i do danas projavljuje velika sila ugodnika Božjeg, Erazma sveštenomučenika.

Izvor: Crkveni Kalendar