Sveti sveštenomučenik Ermolaj

Sveti prezviter Ermolaj i njegovi sastradalci, sveštenomučenici Ermip i Ermokrat, pripadahu kliru svete nikomidijske crkve. Oni behu preostali od onih dvadeset hiljada mučenika, koje car Maksimijan sažeže u crkvi zajedno sa crkvom, čiji se spomen slavi dvadeset osmog decembra. Ova tri služitelja Gospodnja skrivahu se iz straha od neznabožaca po raznim mestima, pritom gde im god beše moguće oni poučavahu neznabošce svetoj veri i obraćahu ih ka Hristu. Tako sveti Ermolaj, videvši Pantelejmona lekara, obrati ga u hrišćanstvo posle bogonadahnutog razgovora s njim. Kada Pantelejmon bi od istog neznabožnog cara rimskog Maksimijana izveden na mučenje i upitan ko ga nauči hrišćanskoj veri, svetitelj, ne budući u stanju slagati, kaza o svetom prezviteru hrišćanskom Ermolaju. Stoga odmah bi uhvaćen starac Ermolaj i njegovi saslužitelji sluge Hristove Ermip i Ermokrat, i dovedeni na nečastivi sud. Pri ispitivanju oni smelo ispovediše da je Hristos istiniti Bog, a narugaše se idolima i njihovim poklonicima. Zbog toga ih car mučitelj osudi na smrt i oni biše posečeni mačem. O njihovom stradanju opširnije se govori u žitiju svetog velikomučenika Pantelejmona pod dvadeset sedmim julom.
Ovi sveti sveštenomučenici česno postradaše oko 304 godine.