Sveti sveštenomučenik Nikon

ŽITIJE I STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
NIKONA i sto devedeset i devet učenika njegovih,
s njim postradalih
U GRADU Neapolju, u Italiji, beše čovek, po imenu Nikon, oficir rimski, lep, veseo i hrabar, po veri neznabožac, rođen od oca neznabožca i naučen idolopoklonstvu. Ali mu majka beše hrišćanka. Ona ga je stalno upoznavala sa Hristovom verom, pričala mu o sili krsta Hristova, i govorila: Sine moj mili, ako ti se desi da zapadneš u neku opasnost, kao što to često biva u boju, ti ogradi sebe krsnim znakom, i izbavićeš se iz ruku neprijatelja. I ne samo što ćeš se izbaviti iz ruku neprijatelja, nego ćeš izbeći i svaku ranu, jer te nikakva strela neće raniti, ni koplje, ni mač, i ti ćeš usred okršaja ostati nepovređen.
Jednom Nikon sam sa svojom četom stupi u borbu sa nadmoćnijim protivnikom, nastade silna seča, i Nikonova četa bi opkoljena i sasvim blizu konačne pogibije. Videći kako mu izginuše vrlo mnogi vojnici, i sam u smrtnoj opasnosti, Nikon se seti majčinog saveta, pogleda u nebo, prekrsti se i zavapi iz dubine srca: Hriste, Bože svemoćni, javi na meni u ovom času silu krsta Tvog, da bih odsada i ja bio sluga tvoj, i obožavao Te zajedno sa mojom majkom! - Rekavši to, on se ispuni neobičnom silom, jurnu na neprijatelje, kopljem pobi oko sto osamdeset njih, a druge nagna u bekstvo. I niko mu ne mogade protivstati, tako je silno dejstvovala u njemu sila krsta Hristova.
I proslavi Nikon Boga, govoreći: Veliki je Bog hrišćanski! On znamenjem krsta Svog svetog pobeđuje neprijatelje i razgoni. - I Nikonovi vojnici divljahu se svome vođi, govoreći: O čuda nebeskog promisla! nikada nismo ni videli ni čuli da se iko tako junački borio, kao što sada videsmo Nikona.
Hvaleći Boga, Nikon se vrati doma, i ispriča majci svojoj šta Gospod Hristos učini s njim u boju silom svetoga krsta. A mati njegova, veoma obradovana time reče: Blagodarim presvetom imenu Tvom, Gospode, koji hoćeš da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine! Sada, Gospode, usliši molitvu sluškinje Tvoje, i udostoji sina mog banje preporoda, koja nam je darovana na otpuštanje grehova, i nauči ga tvoriti volju Tvoju, da bi, ugodivši Tebi, dobio od Tebe obećana večna blaga.
I stade Nikon raspitivati majku svoju: Kako čovek može postati potpun hrišćanin? I majka mu odgovori: Treba ti da postiš četrdeset dana, i da te hrišćanski sveštenik poučava hrišćanskoj veri. Zatim treba da se odrekneš Satane i svih dela njegovih, i da, verujući u Hrista Boga, primiš sveto krštenje. Na taj način ćeš postati istinski hrišćanin i sluga Hristov. - Tada Nikon reče: Živ mi Gospod, bolje mi je da budem sluga Njegov nego jelinski idolopoklonik i oficir. Neću više da se klanjam kamenju, niti kojoj drugoj tvari, već Bogu jedinome, koji je stvorio nebo i zemlju i more, i sve što je u njima. - A poklonivši se do zemlje majci svojoj, reče joj: Moli se za mene slugu tvog, majko moja, da mi Bog da dobrog Anđela, voću i čuvara duše i tela mog, da pod njegovim rukovodstvom obretem nekog slugu Božjeg, koji bi me udostojio svetog krštenja, i naučio me tvoriti volju Hrista istinitog Boga našeg, i uvrstio me u duhovno stado Hristovo. Jer da me tvoje pouke, o česna majko moja, nisu otrgle od jelinske zablude i uputile na poznanje istinitog Boga, za kratko vreme mene bi pakao progutao, i ja bih dopao muka sa svima onima koji ne znaju Boga i koji se sada muče u adu. I opet: moli se za mene, majko moja!
Rekavši to, on žurno pođe iz kuće. A majka ga uhvati za ruku, i sa zakletvom ga moli da se vrati k njoj kad bude primio sveto krštenje, da bi je sahranio, pošto je već stara i očekuje skoru smrt. Zatim se pomoli za njega, snabde ga za put sa dosta zlata, naročito svojim materinskim blagoslovom, i isprati ta da traži hrišćanskog sveštenika. Jer u ta opaka vremena, kada su velika gonjenja bila na hrišćane, sveštenici i učitelji hrišćanski krili su se po pustinjama i gorama, te nije bilo lako naći koga od njih, poučiti se istinama vere, i dobiti sveto krštenje.
Iz kuće Nikon ode na morsko pristanište, ukrca se u lađu, i otplovi u Carigrad. Posle njegov