Sveti sveštenomučenik Petar, arhiepiskop aleksandrijski

SVETI otac naš Petar, arhiepiskop Aleksandrijski, u mladosti svojoj bi vaspitan od blaženog Teone, arhiepiskopa tog istog grada Aleksandrije, i posle njega bi uzdignut na episkopski presto u vreme ljutog i strahovitog gonjenja hrišćana od strane neznabožnih careva rimskih Dioklecijana i Maksimijana. Tada sve tamnice behu prepune hrišćanskih mučenika, i krv njihova zalivaše sve ulice i gradove i okolna polja. U takva strašna vremena, puna strahota i muka, Božjom Crkvom upravljaše ovaj sveti Petar u trpljenju i neiskazanim trudovima. Svojim učenjem i nepobedivim junaštvom vere on mnoge malodušne i bojažljive ohrabri, mnoge od odstupništva i pada odvrati, i veliki broj vernih privede h mučeničkom vencu. A kada sam bi izgnan za Hrista, on, nahodeći se u Tiru i Finikiji i Palestini, poslanicama svojim utvrđivaše ovce svoje i ukrepljavaše ih silom Svetoga Duha. Bojeći se pak da se ko ne uplaši muka i otpadne od Hrista, on se dan i noć moljaše za njih Bogu. A kada se ponovo vrati u Aleksandriju, sveti Petar služaše sužnjima po tamnicama, kojih beše šest stotina pedeset, pri čemu među njima bejaše mnogo prezvitera i klirika; i svi oni raznim mučenjima biše umoreni. A sveti Petar, videći njihovo stradanje i trpljenje do kraja, radovaše se duhom.
U vreme mudrog upravljanja svetog arhiepiskopa Petra Hristovim stadom, pojavi se u Aleksandriji krvožedni vuk u ovčijoj koži - jeretik Arije, koji poče usred pšenice sejati kukolj prokletog đavolskog učenja, huleći Božanstvo Gospoda našeg Isusa Hrista, i takom hulom škodeći Crkvi Božijoj. Pastir dobri često zapušivaše usta tome vuku obuzdavajući ga, kažnjavajući ga, i preteći mu, da ne razara dobro ispovedanje Svete Trojice, besprekorno predato Crkvi Hristovoj. No pošto Arije, taj drugi Juda, ostajaše nepopravljiv, i njegova se bogoprotivna zloća ne hoćaše pokoriti istini, tada sveti Petar prokle tog bogohulnika, i odlučivši ga od Crkve odseče ga kao truli deo. A vuk Arije, izgnan iz stada Hristova, krijaše se kao tama od svetlosti, jer je pisano: Svaki koji zlo čini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njihova, jer su zla (Jn. 3, 20); i ne usuđivaše se bezakonik prići k ovako budnome pastiru, koga nikakvim lukavstvom i previsprenim rečima ne mogaše prelastiti.
Crkva pak sveta u Aleksandriji rastijaše i množaše se, iako vremena ta behu opaka; jer nikakva mučenja ne mogahu preprečiti i zatvoriti put ka Hristu ljudima željnim spasenja, koji ne samo imanja svoja nego i život svoj polažući hitahu k Petrovu učenju i k svetome krštenju, napuštajući služenje idolima.
Neznabožni car Maksimijan, koji tada vladaše istočnim zemljama i življaše u Nikomidiji, doznavši da se mnogi učenjem svetog arhiepiskopa Petra obraćaju od idolopoklonstva ka Hristu, posla tribuna sa vojnicima da svetitelja uhvate i vezana dovedu k njemu. Došavši u Aleksandriju, poslanici nađoše svetoga Petra u crkvi sa mnoštvom vernih gde vrši službu Svima Svetima, uzeše ga i okovaše u teške okove. Zbog toga nastade u narodu silan metež i velika uzbuna: jedni plakahu za svetim Petrom, drugi vapijahu: "Zašto pastira našeg otimate od nas?" - I sleže se sva Aleksandrija želeći da dušu svoju položi za učitelja svoga, i vikaše narod na cara i na poslane od njega. A tribun, videći silan metež i uzbunu u narodu, naredi da svetitelja čuvaju u tamnici, koja se nalazila u blizini crkve, i posla caru pismeni izveštaj o svemu što se dogodilo. Pročitavši izveštaj car se veoma naljuti, i posla pismeno naređenje tribunu da odmah odseče glavu hrišćanskom učitelju Petru i da pogubi sve koji se budu protivili. Dobivši carevo naređenje, tribun se postara da izvrši naređenje i da Petra izvede na posečenje; ali mnogi narod, koji dan i noć opsedaše tamnicu, ne davaše da oca njegova izvedu na smrt. Tu beše bezbroj mnogo ljudi i žena, starih i mladih, monaha i monahinja, koji, vezani ljubavlju prema arhijereju Božjem, ne odmicahu se od tamnice. Kada oni ugledaše naoružane vojnike gde idu k tamnici da izvedu Petra, svi jednodušno povikaše: Prvo sve nas pobijte, ako imate naređenje od cara vašega, pa onda