Sveti sveštenomučenik Filip, episkop iraklijski, sa sveštenikom Severom i đakonom Hermesom

Blaženi Filip beše najpre đakon, potom prezviter, pa nakon izvesnog vremena kao iskusan po uzvišenom životu postavljen za episkopa Iraklije Trakijske. Svoje učenike, prezvitera Severa i đakona Hermesa, učvršćujući čestim poukama, on načini sebi sličnima ne samo po mislima i osećanjima, nego i po stradanju. Kada neznabošci jurnuše da zatvore i zapečate hrišćansku crkvu, blaženi Filip reče njihovom starešini Aristomahu: "Zar ti misliš da je Bog zatvoren u zidove? On živi u srcima". Aristomah zatvori i zapečati hram, a blaženi Filip sa Severom i Hermesom ostade pred vratima i poučavaše pastvu.
Kada ih potom izvedoše na sud pred namesnika Basa, on ih upita: Ko je od vas učitelj hrišćana? - Episkop Filip odgovori: Ja sam onaj koga tražiš. - Vi znate, reče Bas, zakon careva, koji zabranjuje hrišćanima da se skupljaju i naređuje im ili da prinose bogovima žrtve ili da budu ubijani. Donesite mi sasude vaše zlatne, srebrne i ostale kakve imate; tako isto i knjige koje izučavate i čitate. - Blaženi episkop odgovori: Nemoguće je predati tebi naše knjige.
Tada namesnik dozva mučitelje, među kojima se pojavi Mukapor, čovek veoma svirep. Namesnik naredi da se dovede prezviter Sever. Ali njega ne nađoše, i namesnik zapovedi da muče Filipa. Dok blaženog Filipa žestoko mučahu, đakon Hermes koji stajaše blizu reče namesniku: Ako se ti i dočepaš svih knjiga naših, naše će pristalice, brinući se o spasenju duša, napisati druge i još usrdnije obučavati veri u Hrista.
• Za ove reči đakona Hermesa tukoše motkama. A kada on potom prigovori činovniku Publiju što je pokušao da prisvoji sebi crkvenu imovinu, njega toliko tukoše, da mu svo lice obli krv.
Pronađene sasude i knjige namesnik predade vojnicima. Episkop Filip i drugi biše dovedeni na trg. Namesnik naredi da se razvali krov na crkvi; hrišćanske knjige biše spaljene u ognju. A za to vreme sveti Filip spokojno poučavaše narod. Onda namesnik reče blaženom episkopu: Prinesi žrtvu; našim gospodarima treba prinositi kad. - Sveti Filip odgovori: Mi smo naučeni ukazivati carevima pokornost, ali ne božansko poštovanje. - Zapanjen Filipovom čvrstinom, namesnik se obrati đakonu Hermesu sa zahtevom: Prinesi ti žrtvu. - Ne mogu, odgovori Hermes, ja u svemu sledujem mome učitelju.
• A ako Filip prinese žrtvu, hoćeš li mu onda sledovati? upita namesnik. Hermes odgovori: Niti ću mu ja sledovati, niti će on biti pobeđen. - Na to mu namesnik reče: Bićeš predat ognju. - Hermes odgovori: Taj je oganj lak; ali postoji neugasivi oganj, spreman za bezbožnike.
Tada namesnik Bas naredi da ispovednike zatvore u tamnicu. Oni pođoše s radošću i pevajući psalme. Pošto provedoše nekoliko dana u tamnici, oni dobiše dozvolu da borave u obližnjem domu Pankratijevom pod stražom. Tu oni biše primljeni s ljubavlju; tu obavljahu svete tajne i poučavahu narod.
Međutim namesnika Basa zameni namesnik Justin, čovek pokvaren. Bas je popuštao pred pametnim razlozima, a i žena je njegova nekada služila istinitome Bogu. Justin nije znao za strah Božji. Episkop Filip bi izveden na sud pred namesnika Justina. Justin reče: Gospodari naši naredili su da primoravamo hrišćane na prinošenje žrtava; ne budu li hteli, predavati ih na smrt. - Episkop Filip odgovori: Ja sam hrišćanin, i ne mogu izvršiti to što zahtevaš; ti me možeš mučiti, ali me ne možeš pobediti. - Justin naredi da ga u okovima vode u tamnicu. Na putu ka tamnici oni ga kinjahu.
K namesniku Justinu dovedoše i sveštenika Severa. - Izvrši naređenje carevo! reče mu Justin. Sever odgovori: Ja sam dužan izvršavati ono čemu sam naučen. - Namesnik naredi, te i njega odvedoše u tamnicu. - Onda bi doveden pred namesnika đakon Hermes. - Tebe će muke prisiliti da ispuniš volju careva, reče mu namesnik Justin. - Ne! odgovori Hermes, ja sam porastao u svetoj veri, nisam nameran hramati; ti me možeš mučiti do mile volje. - Namesnik Justin posla i njega u tamnicu.
Tri mučenika provedoše sedam meseci u smrdljivoj tamnici. Potom ih prevedoše u Jedrene. Kada tu uzasede namesnik da sudi, episkopa Filipa mučiše tako bezdušno, da mu celo