Sveti sveštenomučenik Polihronije, episkop vavilonski

Bezbožni car rimski Dekije, pošto poubija mnoge hrišćane, krenu sa svom vojskom svojom na Persiju. Pobedivši persijsku vojsku i osvojivši njihovu zemlju on rasprostre svoju vlast na Vaviloniju, Vaktriniju, Irkaniju, Asiriju; i našavši u tim zemljama vrlo mnogo hrišćana, on ih stade goniti i raznovrsnim mučenjima ubijati. Beše tada u Vavilonu episkop Polihronije, a s njim tri prezvitera: Parmenije, Elim i Hrisotel, i dva đakona: Luka i Muko. Uhvativši ih, Dekije naredi da ih odmah vode da idolima prinesu žrtvu. No sveti Polihronije smelo reče: Mi sebe same prinosimo na žrtvu Gospodu našem Isusu Hristu; a demonima i ništavnim idolima, koje ruke ljudske načiniše, nikada se nećemo pokloniti.
Dekije naredi da episkopa sa prezviterima i đakonima vrgnu u tamnicu, a sam stade zidati u gradu Vavilonu hram poganom bogu svom Saturnu, kome i pozlaćenog idola načini. I pisa u Rim eparhu Valerijanu, izveštavajući ga o srećnoj pobedi svojoj nad Persijancima, koja mu, pisaše on, bi data od bogova, i naredi mu da u Rimu priredi veliki praznik u čast bogovima, a da hrišćane muči i ubija. I Valerijan postupi u Rimu po Dekijevom naređenju.
Kada odvratni hram Saturnu bi dovršen u Vavilonu, bezbožni Dekije izvede preda se na sud episkopa Polihronija sa njegovim prezviterima i đakonima, i reče: Jesi ti to onaj bogohulnik koji ni bogove ne poštuje ni carske naredbe ne sluša? - Sveti episkop mu ne odgovori ni reči, samo stojaše ćuteći. Tada se car obrati prezviterima i đakonima i reče: Vaš je starešina onemeo! - Na to prezviter Parmenije odgovori: Otac naš nije onemeo, nego ne želi da uprlja svoja čista i sveta usta, ispunjujući zapovest Gospoda našeg Isusa Hrista koji je rekao: Ne bacajte bisera svoga pred svinje, da ga ne pogaze nogamas vojim, i vrativši se na rastrgnu vas (Mt. 7, 6). Je li dobro čista usta uprljati gnojem?
Razgnevljen, Dekije reče: Dakle, mi smo gnoj? - I odmah naredi da se prezviteru odseče jezik. Kada svetom Parmeniju odsekoše jezik, on i posle toga, obraćajući se svetom Polihroniju jasno govoraše: Sveti oče, moli se za mene, jer vidim na tebi Cara, Duha Svetoga, koji ti usta zapečaćuje, a u moja stavlja medeno saće.
Tako je divan Bog u svetima Svojim: onome koji ima jezik naređuje da ćuti, a onome kome je jezik odrezan daje dar govorenja, da bi pokazao Svoju svemoćnu silu.
I reče Dekije episkopu: Polihronije, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš mi postati prijatelj, i novi Saturnov hram poveriću tebi. - Episkop mu ne odgovori ništa. Dekija onda spopade bes i on naredi da ga kamenjem biju po ustima. A sveti episkop, kada ga bijahu, podiže ruke i oči k nebu, i ispusti duh. Dekije ostavi mučenikovo telo, bačeno pred Saturnovim hramom. Iduće noći dođoše dva blagorodna čoveka koji behu iz persijskih knezova, po imenu Avdon i Senis, potajni hrišćani, uzeše krišom telo svetog episkopa Polihronija i pogreboše blizu gradskog bedema.
Dekije krenu u persijski grad Korduvu, naredivši da za njim vode one sužnje, prezvitere i đakone, okovane u železne lance. A kad svetitelje vođahu, spadahu im železni okovi sa vrata i ruku. Stigavši u grad Korduvu, car Dekije naredi da preda nj izvedu dovedene sužnje, i on im reče: I vi, o bezumnici, želite da poginete! Evo, ja vam predlažem da prinesete žrtve besmrtnim bogovima! - Na to mu prezviter Parmenije, kome jezik beše odrezan, gromko odgovori: O, bedniče! ti nas nagovaraš da se poklonimo idolima, koji su načinjeni rukama ljudskim! Bolje ti je da se ti pokloniš Gospodu našem Isusu Hristu, jer ako Mu se ne pokloniš, poginućeš zajedno sa bogovima svojim.
Dekanije onda naredi da ih sve obese na mučilištu. Međutim svetitelji, kada ih istezahu, blagodarahu Boga, i govorahu prezviteru Parmeniju: Moli se za nas, oče! - On im reče: Bog, Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, neka nam da utehu Svetoga Duha koji caruje kroza sve vekove. - Oni odgovoriše: Amin! - A Dekije u besu povika: Evo mađija! čovek bez jezika govori. Nije li to očevidan dokaz mađioništva? - Na to prezviter Parmenije odgovori: Gospod naš Isus Hristos, koji je nekada nemome dao

Izvor: Crkveni Kalendar